ДРАШКОВИЋ, Слободан

ДРАШКОВИЋ, Слободан, економиста, политички делатник, универзитетски професор (Београд, 18. IV 1910 -- Чикаго, 31. X 1982). Други син банкара, политичара и министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. Правни факултет завршио у Београду 1930. Након студија специјализовао се у области економије и финансија на Факултету за државне и економске науке у Минхену, где је 1933. докторирао тезом о преференцијалним царинама. По повратку у земљу био је чиновнички приправник у Министарству трговине и индустрије, а јула 1935. изабран је за доцента на катедри Економске политике ПФ у Београду. Октобра 1936. потврђен је у звању, а пред избијање II светског рата постао је ванредни професор. Хонорарно је предавао на Пољопривредно-шумарском (1936--1939) и Ветеринарском факултету (1940--1941) у Београду. Током универзитетске каријере објављивао је стручне радове о последицама Велике економске кризе, теорији и путевима развоја југословенске привреде, питању реформи и привредној политици националсоцијализма и сл. у Српском књижевном гласнику, Архиву за правне и друштвене науке и Социолошком прегледу. Активан у политичком и јавном животу, био је истакнути члан Института земаљске одбране при Министарству војске и морнарице. Један је од оснивача, члан управног одбора и генерални секретар Српског културног клуба (1937). У недељнику клуба Српски глас отворио је полемику о економским односима са Хрватима, на основу које је настао зборник Истина о економској подлози хрватског питања: одговор г. др. Бићанићу (Бг 1940). Сарађивао је у омладинском националном месечнику Нова Србадија (1940−1941).

На почетку II светског рата у Југославији као резервни пешадијски поручник заробљен је и одведен у Италију (априла 1941), најпре у логор Аверза, па у Гави, а потом у Немачку, у Оснабрик (новембра 1943). Тамо је убрзо приступио националној и антикомунистичкој Заједници југословенских официра за културно и физичко васпитање, поставши један од потпредседника, а потом и Професорском удружењу „Свети Сава", такође као потпредседник. На идеји одбацивања југословенства и афирмације српског питања формирао је Покрет за обнову српског народа, познатији под именом Организација „Душан Силни" (1944), а затим и периодични лист Српска борба. По завршетку рата, до августа 1946, остао је у Немачкој, потом је на кратко отишао у Париз, а јуна 1947. емигрирао у САД. Настанивши се у Чикагу, престао је да се бави научним радом и постао један од најистакнутијих представника српске политичке емиграције. Учествовао је у раду Свесрпског конгреса и Српске народне одбране. Његовим пресељењем прешла је у САД Организација „Душан Силни", која је због америчких прописа преименована 1952. у Српски културни клуб „Св. Сава". Издавала је недељни лист Српска борба, а Д. је био његов уредник 1967−1982. Клуб, за чије потребе је 1952. са следбеницима купио кућу у Чикагу (Српска кућа), 2007. постао је Српски културни и уметнички центар „Св. Сава", а 2010. Српско-амерички музеј „Св. Сава". За магазин Америчко мишљење (American Opinion) писао је раних 60-их година колумну „На фронту Хладног рата" („On the Cold War Front"). Био је аутор већег броја политичких расправа, уредник и предавач усредсређен на питања комунизма и америчке политике према Југославији. С позиције антикомунисте писао је, држао предавања и говорио на радију и телевизији о српском националном питању, комунизму, титоизму и социјалистичким режимима у Источној Европи. О комунизму је сведочио и пред Конгресом САД.

ДЕЛА: Аутаркија или светска привреда?, Бг 1937; Привредна теорија и привредни живот, Бг 1937; Српски народ и српска политика, Чикаго 1947; Tito, Moscow's Trojan Horse, Chicago 1957; Којим путем?: порука младом српском нараштају који Броз није успео да преваспита, Чикаго 1967; Значај Светог Саве, Чикаго 1969; Will America surrender?, Old Greenwich 1973; Титоизам, ђиласизам, михајловизам, Чикаго 1975; Спор у Српској православној цркви, Чикаго 1976; Слобода -- само за човечанство или и за српски народ?, Чикаго 1981.

ИЗВОРИ: Историјски архив Београда; Архив Народне банке; АС; Правда, 6. II 1937; Просветни гласник, 1940, 1, 7; Службени војни лист, Бг, 1940, 34; Communist Activities Among Aliens and National Groups, Washington 1950; Congressional Record, Extensions of Remarks, 16. VII 1957, 11810−11811, 15. IX 1980, 25422.

ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Бг 1980; Српска борба, Чикаго, 1982, 1390, 2002, 1591; Мемоари патријарха српског Гаврила, Бг 1990; Д. Суботић, „Професори међуратних правних факултета у егзилу (после 1945. године)", АПДН, 1997, 1; М. Пауновић, Срби, биографије знаменитих, Бг 1998; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду 1905−1941, I−II, Бг 2002; М. Глигоријевић, Емигранти, Бг 2009; A. Fogelquist, Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918−1929, Los Angeles 2011; Р. Н. Тасић, Омладинска међуратна периодика: студија и библиографија, докторска дисертација, Фил. ф., Бг 2016.

С. Илић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)