ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Мита

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Мита, дипломата, народни посланик, књижевник (Крагујевац, 18. XII 1879 -- Београд, 4. XI 1952). Завршио је Велику школу у Београду (1901), а потом радио као практикант у Министарству просвете и црквених дела (1900--1901), професорски приправник и суплент у гимназији у Крагујевцу (1901--1903), чиновник Пресбироа (1905--1907) и писар у Министарству иностраних дела (1907--1913). Током балканских ратова био је у служби Треће армије као војни обвезник чиновничког реда. Новембра 1913. одређен је за вицеконзула у Солуну, а априла 1914. постављен за секретара посланства у Софији. Током I светског рата писао је чланке за неколико руских и француских листова. Расправа Данашња Бугарска и њене претензије (Ниш 1915) изашла је исте године на енглеском и француском. Био је комесар Војне мисије у Бугарској од марта до јула 1920. Радио је при Министарству финансија 1921--1923. На парламентарним изборима 1923. изабран је за народног посланика на листи Народне радикалне странке. Као краљев повереник и један од виђенијих радикала имао је честе контакте са Стјепаном Радићем (1925--1928), покушавајући да допринесе постизању српско-хрватског споразума. Био је у уредништву социјално-културно-политичког часописа Воља, који је излазио у Београду 1926--1928. и током 1930. За народног посланика биран је 1931. на земаљској листи Петра Живковића и 1935. на листи Богољуба Јевтића. Прикључио се Југословенској радикалној заједници и као поверљив човек Милана Стојадиновића постао председник Финансијског одбора у Народној скупштини, али је фебруара 1936. пришао опозицији. Био је члан управе Радио Београда (1939--1940), а јануара 1941. изабран је за помоћника министра просвете Михе Крека. Био је члан масонске ложе Шумадија у Београду. Након II светског рата био је главни сведок у процесу против адвоката Драгића Јоксимовића.

Милан Гулић

Био је члан редакције часописа Словенски југ (1905), а сарађивао је у многобројним часописима и дневној штампи. Преводио је са руског песме и приче А. С. Пушкина, Ф. И. Тјутчева, И. С. Тургењева, А. П. Чехова, О. Н. Чјумина, а са енглеског поезију Џ. Г. Бајрона. Дела су му превођена на француски, руски, албански и немачки језик. У Паризу је штампао превод спева Смрт Смаил-аге Ченгића И. Мажуранића. Написао је извођене позоришне комаде: Рачуни (1911), На прагу (1914), Пировање (1926), Љубавник своје жене (1929), Сестра Леке капетана (1932), Вечити Вавилон (1934), Кањош Мацедоновић (1937), Цвијета Зузорић. У рукопису је остао Дневник, вођен 1941--1944, те више песама и чланака о позоришту („Добрица Милутиновић", „Наше позориште крајем прошлог и почетком овог века"). Четири драме објављене су му 1998.

Станиша Војиновић

ДЕЛА: Приче, Мостар 1909; Ново-пазарски санџак и његови етнички проблеми, Бг 1912; Привреда и трговина у Новој Србији, Бг 1913; и Е. П. Семенов, Предательство Болгарiи. Документальная Исторiя Болгаро-Сербской войны 1913 г. и вступленiе въ лоно германизма 1914--1915, СПб 1916; Савез Бугарске са Германијом пред судом слободне Русије, СПб 1917; Куманово и Брегалница, Бг 1923; Данашња Русија и Југославија, Бг 1934; Против конкордата говор, Бг 1937; Ми и Хрвати. Хрватско питање 1914--1939, Бг 1939; Совјетска спољна политика, Бг 1940; Les Albanais dans la question de la vieille Serbie et de la Macédoine, Paris, s. a.

ИЗВОР: АЈ.

ЛИТЕРАТУРА: Биографски лексикон Народно претставништво. Сенат. Народна скупштина, Бг 1935; С. Скоко, Други балкански рат, Бг 1968; Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919--1929, Бг 1979; Д. Ненезић, Масони у Југославији (1764--1980), Бг 1984; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835--1944, Бг 1992; С. Цветковић, Између српа и чекића. Репресија у Србији 1944--1953, Бг 2006; И. Ристић, „Дипломатско-конзуларна представништва и представници Краљевине СХС у Бугарској 1920--1929", Архив, 2012, 1--2; С. Мићић, „Непознанице о посети Димитрија Димитријевића Турској марта 1929. године", ТИ, 2014, 1.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)