ДРМАН

ДРМАН, бољар (? -- ?). Искористивши кризу царске власти у Бугарској после смрти цара Константина Асена (1277), браћа Д. и Куделин су готово самостално завладали Браничевом. Њихово седиште налазило се у утврђењу Ждрело. Бугарски цар Георгије Тертер је постао вазал кана Ногаја 1285. Д. и Куделин су од тог времена Браничевом владали такође у својству вазала татарског кана. Пре јануара 1285. Д. је са татарским одредима опленио Мачву. Мађари су га не само спречили у намери да пређе Саву, него су за њим послали потеру коју је предводио извесни Georgius. Пошто је Мачва у то време припадала краљу Драгутину, он је извео безуспешни противнапад на добро утврђену област Браничева. Д. и Куделин су са одредима Татара и Кумана, у знак одмазде, извршили нови продор у сремску земљу, због чега је Драгутин био принуђен да се обрати за помоћ брату краљу Милутину. Драгутин и Милутин су се из жупе Расине на Западној Морави запутили према Браничеву. Освојили су Ждрело и протерали Д. и Куделина, после чега је Браничево трајно прикључено српској држави око 1291. Село Дрмно у Стигу и данас чува успомену на Д.

ИЗВОР: Данило II, Животи краљева и архиепископа српских. Службе, Бг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Браничево у средњем веку", у: Српске земље у средњем веку, Бг 1978; С. Мишић, „Краљ Стефан Урош II Милутин и Бугари", БГ, 2003, 2; С. Божанић, „Политика Милутина и Драгутина према Браничеву крајем XIII века", у: Браничево кроз војну и културну историју Србије II--4, По 2007.

К. Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)