ДОЛАЦ

ДОЛАЦ, село у Метохији, у општини Клина, на подножју Гребенске планине (Кастрат 638 м), према долини Белог Дрима. Јужно од села је магистрални пут Приштина--Пећ, а општинско средиште је око 4 км према северозападу. Издужено је правцем исток--запад уз мали поток и чини га кривудава улица. То је старо српско село које се као трг помиње у повељи краља Милутина 1282. Савремено српско становништво досељено је почетком XIX в., а албанско и ромско становништво током истог века. Године 1991. у селу је пописано 328 житеља, од којих је било 64% Срба и 29,6% Рома. Српско становништво је протерано 1999. Источно од села постојао је манастир.

Слободан Ћурчић

У селу је до 1999. била сачувана Црква Ваведења Богородичиног из XIV в. Црква је вероватно чинила саставни део манастира који се помиње у турским дефтерима из 1455. Била је то једнобродна грађевина правоугаоне основе са широком полукружном апсидом на источној страни. Проскомидија и ђаконикон у олтарском простору били су усечени у дебљину зида. Грађевина је првобитно имала дрвену кровну конструкцију, али је она у првим деценијама XV в. замењена полуобличастим сводом. Осликавана је у три наврата. Фрагменти најстаријег живописа с краја XIV в. (после 1395/96) били су очувани у доњој зони северног и западног зида. На северном зиду биле су представе Св. Лазара, епископа кипарског, Св. Димитрија и светих врача, Козме и Дамјана. Изнад њих су се видели фрагменти Васкрсења Лазаревог. На западном зиду насликани су Св. Петка, Св. Петар и Св. Павле. Стилске карактеристике фресака упућују на рад мајстора јеромонаха Макарија, који је радио за манастир Зрзе код Прилепа. После обнове цркве, 1435/36. дошло је до њеног поновног осликавања. Од другог слоја живописа сачуване су фреске на своду (Христос Пантократор, Вазнесење, Преображење) и на зидовима наоса (Велики празници и допојасни ликови мученика и пророка). У најнижој зони живописа на јужној страни осликани су ликови светих ратника. Од фресака у олтарском простору биле су сачуване представе архијереја (Св. Сава Српски и Св. Климент Охридски) и Голготски крст. Трећа фаза осликавања датује се у 1619/20. Обновљене су представе у олтарској апсиди (Богородица Платитера, Служба архијереја), Благовести, као и неке сцене у наосу. Живопис је углавном поновио раније успостављени иконографски програм. Из Д. потичу и рукописи Четворојеванђеља бр. 10 из XIV--XV в. и Октоиха бр. 27 из XV в. који су страдали у бомбардовању Народне библиотеке у Београду. Археолошка истраживања мањег обима изведена су на комплексу 1993--1995, а неопходни конзерваторски радови на фрескама 1991. Цркву су сравнили са земљом албански екстремисти августа 1999.

Љубомир Милановић

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; Г. Суботић, Долац и Чабићи, Бг 2012.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)