ДИМИЋ, Михајло

ДИМИЋ, Михајло, глумац, редитељ, позоришни писац (Неготин, 1838 -- Ћуприја, 29. XII 1901). Уз солидно образовање, одлучује се за позориште са просветитељском, патриотском и уметничком мисијом у народу, коју је нарочито спроводио као управник путујућег позоришта. Са Фотијем Иличићем и Исаијом Јокићем припада најстаријим и најзаслужнијим пионирима путујућих позоришта. Један је од оснивача позоришта „Синђелић" у Нишу. Дебитује у трупи Јокића у којој игра до 1870. када оснива своје путујуће позориште. На сценама булеварских позоришта у Београду остварује успешне карактерне и комичне улоге, са свежим и народским хумором. Посебно је познат по лику Кир Јање, којег је играо као претежно трагикомичан лик. Позитивне критике тврде да достиже највеће српске глумце. Цењен је и као добар певач и организатор. Савременици су његов цинцарски говор оценили ненадмашним, бољим од говора Пере Добриновића. Као родољубиви песник обраћао се публици испред завесе уочи почетка представа. Аутор је два комада: Зулејка (Лесковац 1888), веома популарног у његово доба, и Рамида, инспирисаног Молијеровим комадом Силом болесник. Улоге: Кир Јања (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Градоначелник (Н. В. Гогољ, Ревизор), Гвоздена (Љ. Петровић, Девојачка клетва), Плантроза (Е. Бризбар, Е. Нис, Париска сиротиња), Дибоско (Е. Моро, П. Сироден, А. Делакруа, Лионски улак), Ђурађ Бранковић (K. Оберњик, Ђурађ Бранковић), Милош Обреновић (М. Максимовић, Милош Обреновић).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1944", Театрон, 1981, 30/1/2; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

А. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)