ДОБРИЧИЦА

ДОБРИЧИЦА (Glechoma), род вишегодишњих зељастих биљака из фамилије уснатица (Lamiaceae), са пузећим вегетативним и устајућим цветним изданцима. Листови на дугим дршкама су бубрежасти и бубрежасто срцасти, грубо заобљено назубљени, дуготрајни и отпорни на температурне промене, те често презимљавају. Цветови су плавичастољубичасти и бледољубичасти, сакупљени у пазушне привидне пршљенасте цвасти, јављају се од почетка априла до јула. Род Glechoma обухвата око 10 врста претежно распрострањених од бореалних до умерених климатских зона Евроазије. Унете су и натурализоване у умереним појасевима Северне и Јужне Америке и Новог Зеланда. У Србији расту две врсте: мала д. -- брштан трава (G. hederacea) и длакава д. (G. hirsutа). Обе врсте су честе у Србији и обично настањују различите типове листопадних и мешовитих шума. Такође се често могу видети у гајевима, живицама, на ободима ливада, па и по парковима, при чему мала д. настањује сеновитија, а длакава д. осунчанија и топлија станишта. Мала д. се одликује лековитим својствима јер садржи танин, етерична уља, органске киселине, па се свежа и сасушена користи у народној медицини и хомеопатији. Увршћена је у биљке заштићене контролом сакупљања, коришћења и промета. Длакава д. је у неким европским земљама увршћена као скоро угрожена врста. Сличних је фармаколошких својстава као и G. hederacea.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Јанковић, „Glechoma L"., у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије VI, Бг 1974; М. Сарић (ур.), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989; „World Checklist of Selected Plant Families (WCSP), Facilitated by the Royal Botanic Gardens, Kew," http://wcsp.science.kew.org/.

Бранка Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)