Прескочи до главног садржаја

ДАЦИЋ, Раде

ДАЦИЋ, Раде, математичар, књижевник (Сијарина код Медвеђе, 8. IV 1930 -- Београд, 3. XII 2016). Дипломирао 1955. на Математичкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Од 1958. је асистент на Машинском факултету, а докторирао 1965. на ПМФ у Београду из области мултиформних пресликавања са применом на решења диференцијалних једначина. Наставио је да ради као сарадник на универзитетима у Београду и Крагујевцу. Крајем 1973. прешао је у Математички институт САНУ, где је био председник Савета, председник Управног одбора, руководилац Одељења за математику. У периоду 1993--2002. организовао је и водио Семинар за историју и философију математике и механике. Тада је реализовао серију излагања наших најстаријих и најистакнутијих математичара на тему „Моја делатност у математици", која су снимана магнетофонски и сачувана у Архиву математичара и механичара Математичког института САНУ, који је он и основао и обогатио великим бројем докумената. Ангажовао се у раду Међуодељенског одбора САНУ за проучавање живота и дела српских научника, а превео је Математички речник Џејсона Абделнора (Бг 1983), као и поједине математичке одељке у Ларусовој Општој енциклопедији (Бг 1973). Писац је уџбеника Виша математика (Бг 1972). Д. је истраживачки рад посветио различитим, не блиским областима математике: теорија непокретне тачке, општа топологија, теорија суперструктура, теорија уређених алгебарских сруктура и мрежа, комбинаторика, диференцне и функционалне једначине, историја математике, класична теорија бројева. Таква ширина интересовања у математици имала је за последицу не увек довољну концентрисаност и дубину резултата у појединим областима. Ипак, на рад „Mersenne numbers and binomial coeficients" (Mathematics Magazine, 1981, 1) упућује монографија T. Koshy, Elementary number theory with applications (Amsterdam 2002), а на радове „On common transversals of separeting families" (Publ. Inst. Math., 1977, 22, 36) и „Common transversals of finite families" (Publ. Inst. Math., 1979, 26, 40) монографија A. Schrijver, Combinatorial Optimization (Berlin--Heidelberg 2003). Д. се у књижевности јавља рефлексивном и интимном лириком, поезијом за децу (Сто цветића из вртића, Чачак 1998), прозом (кратке приче, есејистика, роман), песничким збиркама (Трокњижје, Бг 2015), као и расправама из области језичке културе (Незавршена књига о речима: одбрана српског језика од страних речи, Бг 2004).

ДЕЛА: „The Cosine Functional Equation for Groups", Математички весник, 1969, 6, 21, 3; „On fixed edges of antitone self-mappings of complete lattices", Publ. Inst. Math., 1983, 34, 48; „Antitone mappings in partially ordered sets and their images", Revue roumaine de mathematiques pures et appliquees, 1989, 34; „Common fixed points and fixed edges for monotone mappings in posets", Colloquium mathematicum, 1990, 58, 2; „Математичар Милош Радојчић", Настава математике, 2003, XLVIII, 1--2.

ИЗВОР: Архивa Математичког института САНУ.

ЛИТЕРАТУРА: А. Петровић, „Излаз на море, зашто га нема (рефлексије о Рефлексијама Р. Дацића)", Кораци, 2004, 34, 1--2;www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/rdacic/rdacic-izbor_l.html.

А. Николић; РСЕ

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)