ДУГА РИЈЕКА

ДУГА РИЈЕКА, село на североисточним падинама планине Калник у северној Хрватској. Српско становништво насељено је у већем таласу у Д. Р. и околна села у последњој деценији XVI в. Филијална црква Силаска Св. Духа на апостоле је крајем XVIII в. била дрвена. Претпоставља се да је дрвену таваницу изнад улаза у цркву у деветој деценији XVIII в. осликао молер Игњатије Видњевич. До почетка XX столећа у цркви је био очуван стари зографски иконостас са четири престоне иконе, царским дверима и иконом Нерукотворени образ Христов. У инвентару из 1831. за храм у Д. Р. је забележено да је у добром стању, да има звоник и да га је осветио епископ пакрачко-славонски Кирило Живковић. У цркви се служило на антиминсу који је осветио темишварски епископ Николај Димитријевић 1729. Данашња црква у Д. Р. има једнобродну основу са тространом апсидом и интегрисаним звоником четвероугаоног пресека, куполасте сводове и дрвени хор. Вероватно је подигнута крајем XIX или почетком XX в.

ИЗВОР: Музеј СПЦ.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, 1, Н. Сад 2013.

А. Кучековић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)