Прескочи до главног садржаја

ДОЊА КОВАЧИЦА

ДОЊА КОВАЧИЦА, село у општини Велики Грђевац, у Бјеловарско-билогорској жупанији у Републици Хрватској. До територијалне реорганизације у независној Хрватској налазило се у општини Грубишно Поље. Смештено је на југозападним обронцима Билогоре, јужно од долине мале реке Ковачица, на 135 м н.в. Од општинског центра удаљено је 4 км, а локалним путевима дугачким око 20 км спојено је са околним градовима Даруваром на југоистоку и Бјеловаром на северозападу. Године 1961. имало је 576 становника, од којих 15,6% Срба, а 1991. 369 житеља са 11,9% Срба. После рата број становника је 2001. био 342 (6,6% Срба), а 2011. 278 (6,5% Срба).

Мирко Грчић

001_SE_V_Donja-Kovacica_crkva-Sv-Marije-Magdalene.jpgСело је Србима насељено тек после повлачења Турака крајем XVII в. У селу је 1764. било 30 православних домова. Црква Св. Марије Магдалене представља један од најстаријих сачуваних дрвених храмова канатне конструкције на овом подручју, а саграђена је вероватно почетком или током прве половине XVIII столећа. Извори с краја XIX в. као годину подизања храма наводе 1763. Црква има једноставну подужну основу са полигоналном апсидом и звоником, подом од плочастих опека, облим бачвастим сводом од дасака и првобитно је била покривена шиндром. Престоне иконе на иконостасу дело су руског сликара Григорија Герасимова „Московитера" из 1724. и вероватно су потицале из православне цркве у оближњем парохијском месту Велика Писаница. Нови иконостас богатог барокног дрворезбареног украса у Д. К. подигнут је до 1769. када га је осликао сликар Константин Братановић. Њему се приписују и орнаментално-флорални сликани украси на своду цркве и на дрвеном касетираном табулату над припратом. У цркви су сачувани и оригинални делови дрвеног резбареног мобилијара и опреме. Дрвени храм обнављан је у више наврата, а након 2000. спроведени су обимни конзерваторско-рестаураторски радови на цркви и њеној целокупној унутрашњој опреми, укључујући осликани дрвени свод, дрворезбарију иконостаса и иконе.

Александра Кучековић

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Цвитановић, „Православне цркве од дрвене грађе у околини Грубишног Поља", Д. Медаковић, „Иконостас Григорија Герасимова Московитера у Доњој Ковачици из 1724. године", ЗЛУМС, 1985, 21; Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Б. Тодић, „О Константину Братановићу", у: Радови о српској уметности и уметницима XVIII века: по архивским и другим подацима, Н. Сад 2010.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)