ДАФИНА
 ДАФИНА (Elaeagnus angustifolia), листопадан жбун или ниско дрво из породице дафина (Elaeagnaceae). Гране са трновима или без њих. Лист je дугачак 5–8, широк око 1–2 цм, ланцетасто-елиптичан, на врху зашиљен, на лицу сивозелени, на наличју прекривен сребрнастим љуспастим длакама, подсећајући на листове маслине и/или беле врбе. Цветови су ситни, четворомерни жућкасти, веома миришљави. Плод је коштуница, јестивог мезокарпа. Д. је распрострањена у западној и средњој Азији, јужној Русији, Казахстану и Ирану. У Европи не расте од природе, него се масовно гаји по баштама као украсно дрво, одакле често задивља поготову у јужном делу потконтинента. У Србији је гајена врста по баштама и парковима, али у Делиблатској пешчари поред Дунава успешно расту задивљале популације.
ДАФИНА (Elaeagnus angustifolia), листопадан жбун или ниско дрво из породице дафина (Elaeagnaceae). Гране са трновима или без њих. Лист je дугачак 5–8, широк око 1–2 цм, ланцетасто-елиптичан, на врху зашиљен, на лицу сивозелени, на наличју прекривен сребрнастим љуспастим длакама, подсећајући на листове маслине и/или беле врбе. Цветови су ситни, четворомерни жућкасти, веома миришљави. Плод је коштуница, јестивог мезокарпа. Д. је распрострањена у западној и средњој Азији, јужној Русији, Казахстану и Ирану. У Европи не расте од природе, него се масовно гаји по баштама као украсно дрво, одакле често задивља поготову у јужном делу потконтинента. У Србији је гајена врста по баштама и парковима, али у Делиблатској пешчари поред Дунава успешно расту задивљале популације.
ЛИТЕРАТУРА: T. G. Tutin, „Elaeagnus L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea 2, Cambridge 1968; Е. Вукићевић, „Elaeagnus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије III, Бг 1973; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 1985.
Владимир Стевановић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)
