ДИОНИСИЈЕ (Поповић)

ДИОНИСИЈЕ (Поповић), митрополит (Ниш, друга половина XVIII в. – Београд, 1815). Свештенички син (отуда презиме Поповић), aли без већег образовања. Познат је као „поп Дина", Димитрије, из времена када је био свештеник у Нишу. Потом је радио као тумач код Хуршид паше (у народу Рушид паша) помажући му да умири Србију. Када је београдски митрополит Леонтије (Ламбровић) избегао 1813. у Русију, Д. је постао београдски митрополит уз помоћ Турака и на предлог цариградског патријарха и синода добио берат од султана Махмуда плативши пешкеш од 21.000 аспри. Као обласни митрополит добио је право да поставља и збацује епископе и свештенике, да скупља мирију од јерархије и народа, управља црквама и манастирима, суди целокупној јерархији и наслеђује имања православних верника. Поставио је Милосава Здравковића Ресавца за свог писара. Држао се неутрално за време Другог српског устанка, дочекао слободу и изненада умро.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Бг 1950; Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, II, Бг 1991; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)