ДЕДИЈЕР, Јевто

ДЕДИЈЕР, Јевто, географ (Чепелица код Билеће, Херцеговина, 15. VIII 1880 -- Сарајево, 24. XII 1918). Географију студирао на Великој школи у Београду (1901--1902) и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. Као младић приступио је тајним национално-револуционарним организацијама. До анексије БиХ 1908. радио је у Земаљском музеју у Сарајеву, а после тога годину дана као професор на богословији у Београду. За доцента географије на Београдском универзитету за област антропогеографије именован је 1910, а предавао је Географски преглед западних српских земаља, Насеља српских земаља и Картографију. Исте године изабран је за народног посланика у Сеоској курији (Ливно, Гламоч, Варцар Вакуф -- Мркоњић Град). На почетку I светског рата прошао је граничну област Македоније и Албаније, а затим избегао у Француску и Швајцарску, где се бавио јавним радом на афирмацији идеје југословенског јединства и израдом Карте југословенских земаља. Октобра 1918. вратио се у земљу, али је убрзо оболео од шпанског грипа и преминуо. Као гимназијалац проучавао је села по упутствима Јована Цвијића. Био је сарадник Босанске виле, Српског књижевног гласника, Летописа Матице српске, Пијемонта, тe алманаха Просвета. Био је уредник листова Српска ријеч и Преглед. Највише објављивао из области антропогеографије и геоморфологије, а три рукописа, међу којима је био и рукопис књиге Босна -- антропогеографска студија, нестала су му током рата.

ДЕЛА: Херцеговина -- антропогеографска студија, Бг 1909; Глацијација Височице у јужној Босни, Бг 1909; Стара Србија, Бг 1912; Херцеговина и Херцеговци, б. м. 1912; Нова Србија, Бг 1913; Далмација, Ниш 1915.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пецељ, Јевто Дедијер: живот и дело, Бг--Бл 2009.

М. Пецељ

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)