ДИМИТРИЈЕВИЋ, Драгутин Уча

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Драгутин Уча, генерал (Алексинац, 26. X 1865 -- Београд, 16. XII 1921). Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885, а до тада је радио као учитељ. Завршио је 20. класу Ниже и 6. класу Више школе Војне академије. По завршетку ВА до 1895. службовао је као командир вода, а 1896--1898. као класни старешина питомаца ВА. Потом је до 1900. био командир чете и командант батаљона у 16. пешадијском пуку. Командовао је Пешадијском подофицирском школом (1900--1903), поново батаљоном у 16. пешадијском пуку (1903--1905), пуковском окружном командом (1905--1908) и пешадијским пуком (1908--1912). У балканским ратовима је био командант пешадијског пука, а по њиховом завршетку помоћник команданта Дринске дивизијске области. На почетку I светског рата био је заступник команданта Дринске дивизије другог позива (1914) и командант Крајинског одреда (1915--1916). На Солунском фронту је био помоћник команданта Тимочке дивизије (1916). Командовао је Другом добровољачком дивизијом у Русији (1916--1918), а у завршним операцијама 1918. био командант Шумадијске дивизије. По завршетку рата, до смрти је командовао Жандармеријом, а поред те дужности председавао Војнодисциплинским судом. Одликован је Карађорђевом звездом с мачевима 3. и 4. степена и низом других домаћих и страних одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Павловић, Битка на Јадру августа 1914. године, Бг 1924; И. Јовановић, С. Рајковић, В. Рибар, Југословенски добровољачки корпус у Русији. Прилог историји добровољачког покрета (1914--1918), Бг 1954; М. С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

А. Животић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)