ДАВИДОВИЋ, Лазар

ДАВИДОВИЋ, Лазар, лекар, хирург, универзитетски професор (Земун, 8. III 1958). На Медицинском факултету у Београду дипломирао 1983, специјализовао општу хирургију 1990, одбранио магистарску 1992. и докторску тезу 1995, а потом биран за асистента 1994. и у сва наставна звања до редовног професора 2013. Први супспецијалиста васкуларне хирургије у Југославији (1994). Усавршавао се у Паризу 2000. У Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије био начелник Одељења 1993--2001. и Центра за васкуларну хирургију 2001--2002, директор Клинике за васкуларну хирургију 2002--2008. и самог Института (од 2008). У Србији први почео са применом 23 васкуларне процедуре и седам у самом Институту. Има највеће персонално светско искуство у лечењу руптурираних анеуризми абдоминалне аорте и међу највећима у лечењу анеуризми уопште. Клиника којом руководи постала је водећа институција васкуларне хирургије. Учествовао је у организацији научних симпозијума у Србији и иностранству. Члан Здравственог савета Србије, више домаћих и међународних удружења, те председник Европског удружења за кардиоваскуларну хирургију (2016--2018). У земљи и иностранству објавио близу 400 радова, четири монографије и 32 поглавља у уџбеницима. Био професор по позиву на Мед. ф. у Ђенови, Плзену и Скопљу. Један од најзначајнијих појединаца за стручни, научни и организациони развој васкуларне хирургије у Србији од њеног заснивања. Добитник Дипломе СЛД (1997, 1998), Плакете СЛД (2003) и Награде СЛД за научноистраживачки рад (2011), као и других домаћих признања.

ДЕЛА: коаутор, „Popliteal artery war injuries", Cardiovascular Surgery, 1997, 5, 1; коаутор, „Complications of operative treatment of injuries of peripheral arteries", Cardiovascular Surgery, 2000, 8, 4; коаутор, „Vascular thoracic outlet syndrome", World Journal of Surgery, 2003, 27, 5; „Twenty years of experience in the treatment of spontaneous aorto-venous fistulas in a developing country", World Journal of Surgery, 2011, 35, 8; Surgery of the Popliteal Artery, Turin 2014.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

М. Игњатовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)