ДРАГАЧЕВСКИ БАСЕН

ДРАГАЧЕВСКИ БАСЕН, релативно мањи терцијарни басен у западној Србији у подручју Драгачева. Узак је и издужен правцем југоисток--северозапад. Пружа се паралелно са Чачанско-краљевачким басеном, од којег га, на северу, раздваја баријера планине Јелице од мезозојских стена. Простире се од Овчара на северозападу до Троглав планине на југоистоку. Надморска висина износи 350--600 м, а површина око 54 км^2^. Геолошки састав обода и подлоге чине палеозојски шкриљци (аргилошисти, филити и конгломерати) и мезозојске стене. Мезозојске творевине представљене су тријаским и кредним седиментима, дијабазима и серпентинитима. Басен је испуњен језерским миоценским седиментима у којима су издвојене три формације (Mилаковић 1967, Павловић и др., 1977): ртарска -- најстарија, затим горачићка и тијањска које су у ствари само различите литофације исте синхроничке формације. Ртарску формацију изграђују флишолики седименти, конгломерати, пешчари, песковити лапорци, лапоровите глине и лапорци. Развијена је на малом простору уз северозападни обод басена, где се драгачевски неоген повезује са неогеном Чачанско-краљевачког басена. Млађе наслаге горачићке и тијањске формације изграћене су претежно од кластита чији састав се међусобно разликује зависно од састава обода у различитим деловима басена. У Горачићу ова формација језерског неогена садржи и слатководну фосилну фауну мекушаца (Congeria, Prososthenia, Kosovia, Nerithodonta), микрофауну остракода (Candona sp., Ilyocypris sp.) и остатке флоре. У средишњем делу басена утврђене су у њима бушењем и појаве слојева угља (Милаковић, 1967). Сматра се да терцијарне наслаге Д. б. припадају доњем миоцену. Слојеви старије, ртарске формације вероватно припадају старијим одељцима доњег миоцена, а слојеви горачићке и тијањске формације млађем доњем миоцену. Седименти драгачевског неогена настали су у време постојања великог и сложеног језерског система у Србији и на Балканском полуострву у току старијег миоцена и на граници старији-средњи миоцен. Оно је било у вези са суседним неогеним језерским басенима, пре свега са Чачанско-краљевачким и Пожешким басеном.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ћирић, „Геологија Драгачева", ГПМ, 1958, А, 9; Б. Милаковић, „О неким проблемима стратиграфског положаја терцијарних наслага Драгачева", ГПМ, 1967, А, 22; Т. Брковић и др., Tумач за ОГК СФРЈ лист Чачак, 1:100 000, Бг 1970; Д. Шкерљ, „Драгачевски басен", у: Геологија Србије, VII, Каустобиолити, Бг 1975; М. Б. Павловић, М. Еремија, П. Стевановић, „Драгачевски басен", у: Геологија Србије, Стратиграфија, Кенозоик, II-3, Бг 1977.

С. Кнежевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)