ДУВНО

ДУВНО, средњовековна жупа на простору истоименог крашког поља, с центром у граду Дувно (Думно). Простор је био добро насељен и у римско доба, како сведоче многобројни археолошки локалитети. До почетка владавине босанског бана Стјепана II Котроманића (1322--1352), ова жупа и њој суседне -- Гламоч, Купрес и Ливно, биле су у саставу Угарског краљевства. Најкасније 1324/26, када је босански бан заузео простор Крајине између ушћа Цетине и Неретве (раносредњовековне Паганије), власт босанске државе се проширила и на ово подручје. О томе сведочи и помен војводе Богдана као сведока „од Думни" у повељи босанског бана из 1329/30. У изворима је забележена и посета бана Твртка овом подручју 1355, а даривање властеле Семковића селом Коло, као и властеле Клешића, сродника Котроманића, говорило би у прилог постојању владарског домена у жупи Д. Од времена краља Твртка, жупа Д. је са суседним жупама чинило једну од „земаља" босанске државе под именом „Западне стране", будући да су се простирале на западу од средишње, „земље" Босне. Поред града Думно, у средњем веку се помињу град Рог, села Стржањ и Шуица.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Рибар, Западне стране у средњовјековној босанској држави, Бг 2010.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)