ДИМИТРИЈЕ ДАСКАЛ

ДИМИТРИЈЕ ДАСКАЛ, сликар, свештеник, учитељ (Миоска код Мораче, шеста деценија XVII в. – Рисан, прва половина XVIII в.). Родоначелник сликарске породице која је од краја XVII до друге половине XIX в. радила иконе и фреске на јужном Приморју, у Црној Гори и јужној Херцеговини. Крајем 70-их година XVII в. учио је код сликара Радула. С њим је 1680. живописао Цркву Св. Тројице у манастиру Прасквица. Око 1680. доселио се у Рисан, у чијем се катастиху помиње 1705. Д. је самостално живописао цркве Св. Георгија у Шишићима у Грбљу (1699), Св. Петке у Мрковима на Луштици (1704) и Св. Николе у Пелинову у Грбљу (1717/18), а приписују му се и два несачувана фреско-ансамбла у Храму Св. Мине у Пријерадима и у капели Госпе од Розарија у Цркви Св. Еустахија у Доброти. Д. је оставио и знатан број иконa – Христос на престолу (1680/81), Богородица с Христом и арханђелима, Св. Никола и Георгије и Св. Јован Претеча и Сава Српски у Цркви Св. Петра и Павла у Рисну, Деизисни чин и Недремано око на иконостасу Цркве Св. Николе у манастиру Дубочица (1682/83), два надверја с представама Недреманог ока и Гостољубља Аврамовог у которској цркви Св. Луке (1688/89), царске двери, Недремано око и сликани крст на иконостасу у Св. Георгију у Шишићима (1690/91), царске двери с надверјем, престоне иконе Христа, Богородице са Христом и Св. Петке, Деизисни чин и сликани крст на иконостасу у Мрковима (1704); у Морачи је насликао иконе Св. Лука слика Богородицу (Београд, Збирка икона Секулић), Усековање Јована Претече (Београд, Народни музеј), обе с краја XVII в., и Успење са сценама из живота Богородице и ликовима св. Саве и Симеона Српског, Николе, Кирила Филозофа и Василија Острошког (1713). Руци сликара Д. приписују се и радови у манастирима Прасквица (сада изгубљене царске двери из 1692/93, иконе Гостољубља Аврамовог, Богородице с Христом), Савина (Тврдошке двери, 1703), Пива (икона Св. Георгија са житијем, царске двери из 1709, као и три делимично пресликане из неке друге цркве престоне иконе Христа, Богородице са Христом и Св. Николе) и Пећка патријаршија (икона Св. арханђела Михаила), као и Деизисни чин (Београд, НМ) и иконе Богородица с Христом (црква Ризе Богородице у Бијелој) и Стефан Дечански којег Св. Никола приводи Христу с ликовима четворице св. ратника (Црквени музеј у Сентандреји). Током 1716/17. Д. је насликао тридесет пет икона за иконостас у Пелинову које нису сачуване. Његовe би могле да буду и морачке иконе Св. Јован Претеча са житијем (1714) и Богородица с Христом окружена светима (1711/12). Д. је већину иконографских и стилских опредељења прихватио од учитеља Радула и сликара Јована. Од њих је наследио композициона и колористичка решења, обраду фигура и организацију простора, али га од радова двојице старијих мајстора издваја сведенији и мање племенит одабир боја, наглашенија схематизација и грубља обрада форми. Међу Д. радовима су и неке ређе приказиване иконографске теме из циклуса Св. Петке (Мркови), Св. Николе (Пелиново) и Св. Георгија (житијна икона у Пиви), црквеног календара (Пелиново), као и композиција Богородица Живоносни источник и Покров Богородичин (икона Успења у Морачи).

ЛИТЕРАТУРА: П. Мијовић, Бококоторска сликарска школа XVII–XIX вијека: зограф даскал Димитрије, Тг 1960; З. Ракић, ,,Бококоторски сликар Димитрије и манастир Морача", у: Манастир Морача, Бг 2006; М. Живковић, ,,Иконе бококоторског сликара Димитрија у манастиру Дубочици код Пљеваља", Саопштења, 2012, 44; ,,Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликара Радула, Димитрија и Максима Тујковића", Зограф, 2012, 36; З. Ракић, ,,Сликар Димитрије Даскал: почеци бококоторске иконописне радионице", Бокa, 2016, 36.

Зоран Ракић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)