Прескочи до главног садржаја

ДИМИТРИЈЕ ДАСКАЛ

001_SE_V_Dimitrije-Daskal_Sveti-arhandjel-Gavrilo.jpgДИМИТРИЈЕ ДАСКАЛ, сликар, свештеник, учитељ (Миоска код Мораче, шеста деценија XVII в. Рисан, прва половина XVIII в.). Родоначелник сликарске породице која је од краја XVII до друге половине XIX в. радила иконе и фреске на јужном Приморју, у Црној Гори и јужној Херцеговини. Крајем 70-их година XVII в. учио је код сликара Радула. С њим је 1680. живописао Цркву Св. Тројице у манастиру Прасквица. Око 1680. доселио се у Рисан, у чијем се катастиху помиње 1705. Д. је самостално живописао цркве Св. Георгија у Шишићима у Грбљу (1699), Св. Петке у Мрковима на Луштици (1704) и Св. Николе у Пелинову у Грбљу (1717/18), а приписују му се и два несачувана фреско-ансамбла у Храму Св. Мине у Пријерадима и у капели Госпе од Розарија у Цркви Св. Еустахија у Доброти. Д. је оставио и знатан број иконa Христос на престолу (1680/81), Богородица с Христом и арханђелима, Св. Никола и Георгије и Св. Јован Претеча и Сава Српски у Цркви Св. Петра и Павла у Рисну, Деизисни чин и Недремано око на иконостасу Цркве Св. Николе у манастиру Дубочица (1682/83), два надверја с представама Недреманог ока и Гостољубља Аврамовог у которској цркви Св. Луке (1688/89), царске двери, Недремано око и сликани крст на иконостасу у Св. Георгију у Шишићима (1690/91), царске двери с надверјем, престоне иконе Христа, Богородице са Христом и Св. Петке, Деизисни чин и сликани крст на иконостасу у Мрковима (1704); у Морачи је насликао иконе Св. Лука слика Богородицу (Београд, Збирка икона Секулић), Усековање Јована Претече (Београд, Народни музеј), обе с краја XVII в., и Успење са сценама из живота Богородице и ликовима св. Саве и Симеона Српског, Николе, Кирила Филозофа и Василија Острошког (1713). Руци сликара Д. приписују се и радови у манастирима Прасквица (сада изгубљене царске двери из 1692/93, иконе Гостољубља Аврамовог, Богородице с Христом), Савина (Тврдошке двери, 1703), Пива (икона Св. Георгија са житијем, царске двери из 1709, као и три делимично пресликане из неке друге цркве престоне иконе Христа, Богородице са Христом и Св. Николе) и Пећка патријаршија (икона Св. арханђела Михаила), као и Деизисни чин (Београд, НМ) и иконе Богородица с Христом (црква Ризе Богородице у Бијелој) и Стефан Дечански којег Св. Никола приводи Христу с ликовима четворице св. ратника (Црквени музеј у Сентандреји). Током 1716/17. Д. је насликао тридесет пет икона за иконостас у Пелинову које нису сачуване. Његовe би могле да буду и морачке иконе Св. Јован Претеча са житијем (1714) и Богородица с Христом окружена светима (1711/12). Д. је већину иконографских и стилских опредељења прихватио од учитеља Радула и сликара Јована. Од њих је наследио композициона и колористичка решења, обраду фигура и организацију простора, али га од радова двојице старијих мајстора издваја сведенији и мање племенит одабир боја, наглашенија схематизација и грубља обрада форми. Међу Д. радовима су и неке ређе приказиване иконографске теме из циклуса Св. Петке (Мркови), Св. Николе (Пелиново) и Св. Георгија (житијна икона у Пиви), црквеног календара (Пелиново), као и композиција Богородица Живоносни источник и Покров Богородичин (икона Успења у Морачи).

ЛИТЕРАТУРА: П. Мијовић, Бококоторска сликарска школа XVIIXIX вијека: зограф даскал Димитрије, Тг 1960; З. Ракић, ,,Бококоторски сликар Димитрије и манастир Морача", у: Манастир Морача, Бг 2006; М. Живковић, ,,Иконе бококоторског сликара Димитрија у манастиру Дубочици код Пљеваља", Саопштења, 2012, 44; ,,Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликара Радула, Димитрија и Максима Тујковића", Зограф, 2012, 36; З. Ракић, ,,Сликар Димитрије Даскал: почеци бококоторске иконописне радионице", Бокa, 2016, 36.

Зоран Ракић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)