ДЕНТИСТИЧКА ШКОЛА

ДЕНТИСТИЧКА ШКОЛА, стоматолошка школа у Новом Саду која је радила 1946--1948. По завршетку II светског рата у Југославији је било веома мало зубних лекара, а потребе за лечењем обољења уста и зуба су биле огромне. Ова обољења лечили су и недовољно едуковани кадрови, па чак и бербери и зубни техничари. Покушај да се овај проблем реши учињен је марта 1946, оснивањем дентистичког течаја, који је трајао шест месеци. Њега су похађали они који су на неки начин до тада радили у зубним амбулантама. По завршетку добијали су звање дентисте. Септембра 1946, највише заслугом Драгутина Ерлер-Ивковића, почела је са радом и Д. ш. са управником Леом Фишером на челу. Настава је трајала две године, а 30 полазника који су је завршили добили су назив дентисте. Године 1948. та школа је постала Виша зубарска школа у којој је настава трајала две године. У њој су школоване само две генерације, после чега је угашена. Завршени полазници ове школе добијали су звање виши зубар. По завршетку школовања били су распоређивани на рад по целој Србији. Током 1947. основана је Средња зубарска школа, у којој је едукована само једна генерација полазника. Исте године почела је са радом и Средња зуботехничка школа, која је касније укључена у Средњу медицинску школу.

ЛИТЕРАТУРА: М. Протић, В. Хилиер-Кола-ров, С. Селаковић, „Историја стоматологије у Војводини", у: Научна стоматолошка мисао у Војводини, Н. Сад 2003; М. Шилић и др., „Стоматолошка секција ДЛВ СЛД: Историјски пут 1 -- Златни јубилеј", Стоматолошки информатор, 2012, XII, 30.

Д. Ђукановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)