ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Мита Р.

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Мита Р., управник поште, народни посланик (?, срединa XIX в. -- Науса, Грчка, 5. VIII 1916). У поштанској струци радио је 1873. у Београду, а наредне године прешао у Крагујевац. Ту је 1876. учествовао у народном бунту познатом као „Црвени барјак". Био је међу учесницима који су били затворени па је изгубио државни посао. У судском процесу, због недовољно доказа да је био у колони демонстраната, ослобођен је. Прихватајући нове политичке идеје, прикључио се Радикалној странци након њеног формирања. Вратио се поштанском послу и радио у Параћину и околини, одакле је 1881. изабран за народног посланика Параћинског среза. У време абдикације краља Милана постао је управник поште у Београду, а 1893. именован за управника главне поште у Београду. За контролора је премештен 1894, а 1897. наименован за поштанског инспектора у Београду. У Министарство грађевина, у поштанско-телеграфско одељење, прешао је 1900. и наредне године постао шеф тога одсека. Био је у српској делегацији која је маја 1903. била на Међународном телеграфском конгресу у Лондону. За управника поште у Крагујевцу именован је 1905, али је већ наредне године пензионисан. Реактивиран је почетком августа 1908. и постављен за секретара Поштанско-телеграфског одељења у Министарству грађевина. За управника поште поново је постављен 1910, где се са мањим прекидима задржао све до I светског рата. Био је на месту управника поштанског одељења Врховне команде када се са војском повлачио преко Албаније и стигао у Грчку, где је и умро.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије 1873--1876, 1879--1912, 1914; Србобран, 16. V 1903; Српске новине, 1906, 144; 1908, 175; Црвени барјак у Крагујевцу 1876, I--II, Краг. 1976.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Бг 1924.

Д. Петровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)