ДМИТРОВИЋ, Радомир Ратко

ДМИТРОВИЋ, Радомир Ратко, новинар (Комоговина, Банија, 9. I 1958). Студирао је право, новинарство и историју уметности у Београду и Загребу. Професионалну каријеру новинара започео је 1981. Радио је за регионални лист, чије је седиште било у Сиску. Убрзо је постао дописник Политике из југоисточне Хрватске, са седиштем у Сиску. У другој половини 80-их година одлази у Загреб и наставља посао сталног дописника Политике из Хрватске. Редовно пише и за НИН. Почетком рата сели се у Београд и у септембру 1991. почиње да ради у Радио-телевизији Србије. Ову медијску кућу напушта децембра 1993, а два месеца касније, фебруара 1994, оснива недељник Аргумент, чији је био главни и одговорни уредник, а који је излазио до НАТО агресије 1999. Две године након октобарских промена 2000. постао је саветник потпредседника Владе Србије Небојше Човића и шеф Информативне службе Владе за Косово и Метохију. Потом је шест година радио као главни и одговорни уредник франкфуртских Вести. Од 2008. колумниста је листа Печат, где, најчешће, пише на тему српско-хрватских односа. У мају 2013. изабран је за генералног директора и главног и одговорног уредника свих издања Компаније „Новости". Ових дужности разрешен је у јулу 2017. Од октобра 2020. у Влади Републике Србије изабран је за министра за бригу о породици и демографији. Аутор је публицистичке књиге о српско-хрватским односима Крст на крижу (Бг 2016). Добитник је награда: „Светозар Марковић" (1995), „Златна Ника" за друштвено одговорну репортажу на 18. „Интерферу" (2013) и награде „Капетан Миша Анастасијевић" за ангажовано и квалитетно информисање (2015).

ДЕЛО: роман: Бележница професора Мишковића, Чачак 2005.

ЛИТЕРАТУРА: В. Димитријевић, „Смењен Ратко Дмитровић", srbin.info, 17. I 2013; Ј. Симић, „Признање „Капетан Миша" уручено Ратку Дмитровићу", Вечерње новости, 29. X 2015; П. Арбутина, „Ово је интервју Ратка Дмитровића који је Милорад Пуповац забранио", intermagazin.rs, 23. VIII 2016.

З. Хр. Радисављевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)