ДУХАЧ, Милан

ДУХАЧ, Милан, вајар, конзерватор (Београд, 24. XI 1897 -- Београд, 22. I 1964). Вајарство почео да учи код Ђорђа Јовановића у београдској Уметничко-занатској школи. Током I светског рата преко Албаније стиже у Солун, а одатле одлази у Француску. Био је члан Српског универзитетског батаљона, формираног 1916. у Жосијеу од српских ученика и студената. У Болијеу је 1918. завршио Учитељску школу, бавећи се неколико година тим занимањем у Македонији и Србији. Од 1922. посвећује се архитектонској пластици, сарађујући са многим познатим скулпторима. Руководећи израдом најфинијих делова, учествовао је у пословима на здањима некадашњег Министарства шума и руда, Генералштабу, Старом двору и Двору на Дедињу. Радио је за фирме „Пластика" и „Атеље за унутрашњу архитектуру". Од 1935. до 1937. ради у Војном музеју, када прелази у Народни музеј (Музеј кнеза Павла), у којем је био запослен до пензионисања 1963, оставивши дубоког трага у обликовању и раду службе за конзервацију и рестаурацију. Учествовао је у чувању и спасавању културних добара за време II светског рата. Од 1950. био је шеф Конзерваторске радионице. Поред одржавања и стручног третирања предмета у Музеју и образовања кадрова, радио је и на терену. Педесетих година је направио низ гипсаних одливака детаља средњовековних цркава (розета из Наупаре), стећака и надгробних споменика, који се чувају у Галерији фресака. Одликован је Сребрном медаљом за ревносну службу (1939) и Орденом рада III реда (1959).

ДЕЛО: Одржавање музејских предмета, Бг 1949.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Мано Зиси, „Милан Духач", ЗНМ, 1967, 5.

В. Грујић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)