ДИМИТРИЈЕ ЈОНИМА

ДИМИТРИЈЕ ЈОНИМА, властелин (? -- ?, 1409?). Најзначајнији представник породице Јонима. У Зети и северној Албанији крајем XIV в. осамостаљује се неколико угледних породица: Дукађин, Закарије, Јонима, Црнојевић. Породица Јонима господарила је територијом између Драча и Дрима, као и градом Суфада (Шуфадај) у Медовском заливу. Д. J. је био савременик, сусед и сродник Које Закарија, па се често помиње заједно са овим великашем у политичким пословима и војним походима. Био је вазал султанa Мурата и Бајазита. Са својим трупама учествовао је у Косовској бици и опсади Скадра, а 1402. и у Ангорској бици. После неистинитих вести о погибији албанске властеле у овој бици, Ђурађ Страцимировић Балшић покушава да освоји територије којима су управљали Д. J. и његови суседи. По повратку у земљу, растерећен од османског притиска, Д. J. успоставља ближе везе са Млечанима. У савезу са Закаријем, приклања се Млечанима, те су им издате привилегије и споразуми. Д. J. је проглашен за команданта свих локалних снага, којима је додао својих 200 коњаника и 400 пешака. После једне побуне 1404. Јониме су се морали повући, али већ 1406. враћени су им поседи. Последњи пут се помиње 1409, а највероватније је умро исте године. У каснијем периоду помињу се Стефан Јонима и његов син Јован. Старе поседе породице Јонима запосео је Јован Кастриот 1429. Када је Османско царство коначно загосподарило подручјем доњег Дрима, овај простор је назван Вилајет Д. J. Чланови истакнуте албанске породице Јонима се касније помињу у Скадарском залеђу као млетачки пронијари, а у документима из 1459. и 1461. Стефан Јонима се јавља као закупац села Бусиарени.

ЛИТЕРАТУРА: L. Thallóczy, C. Jireček, E. Sufflay (ур.), Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, 2, Vindobonae 1918; Историја Црне Горе, II, 2, Тг 1970; И. Божић, Немирно Поморје 15. века, Бг 1979; М. Антоновић, Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Бг 2003.

Марија Копривица

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)