ДРЕНОВАЦ, СЛАТИНСКИ

ДРЕНОВАЦ, СЛАТИНСКИ, село на падинама планине Папук, јужно од града Слатина у западној Славонији. Број српских досељеника у Д. нагло се повећао након изгона Турака из Славоније, а средином XVIII в. у селу је било 25 православних домова. Манастир Св. Георгија у Д. основали су 1719. монаси из оближњег манастира Ораховица, на месту католичког сакралног локуса из предтурског периода, вероватно некадашње цркве Блажене Дјевице Марије, забележене у изворима из XIV в. До 1735. подигнута је монашка трпезарија са подрумом, кухињама и келијама. Црква у Д. функционисала је као манастир све до 1775. када је одлуком хабзбуршких власти претворена у парохијску и додељена на управу манастиру Ораховица. Храм Св. Георгија подигнут је до 1722. и представља најстарији сачувани зидани православни храм из XVIII в. на овом подручју. Има једноставну једнобродну основу са полукружном апсидом која је од наоса цркве одвојена зиданом преградом са три отвора. Интегрисани звоник на западу грађевине озидан је након 1837. Црква је више пута обнављана, а најзначајнија репарација уследила је након делимичног рушења 1942. Дреновачки храм поседовао је изузетно вредан барокни иконостас који је 1758. осликао украјински сликар Василије Романович. Иконостас је у потпуности уништен у II светском рату. Претпоставља се да је Василије Романович аутор и представе Христос животоносна лоза сачуване у ниши проскомидије, у веома оштећеном стању.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1996; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, 1, Н. Сад 2013; А. Кучековић, Уметност Пакрачко-славонске епархије у XVIII веку, Бг 2014; Сакрална баштина Срба у западној Славонији, Зг 2015.

А. Кучековић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)