ДИКЛИЋ, Вукосава

ДИКЛИЋ, Вукосава, генетичар, универзитетски професор (Сурдук, Срем, 22. XI 1929). Један од пионира у области хумане и медицинске генетике у Србији. Дипломирала 1953. на Природно-математичком факултету у Београду (Биологија). На истом факултету одбранила докторску дисертацију 1965, a њен докторат под насловом „Идиоеколошка студија Parasarcophaga barbata Thomson" годинама је био литература за последипломске студије тадашњим студентима екологије. Целокупну научну каријеру и академски пут од асистента до редовног професора остварила на Институту за биологију Медицинског факултета у Београду. Активно учествовала у оснивању једне од првих лабораторија за цитогенетичка истраживања у Србији (1966) и покретању систематских проучавања хромозомских аберација код људи. Била 1972. на студијском боравку у Паризу у тада једној од најзначајнијих цитогенетичких лабораторија у свету коју је водио професор Жером Лежен (Јеrоmе Lejeune). Учествовала у реорганизацији Биолошког института у Институт за биологију и хуману генетику и на увођењу предмета Биологија са хуманом генетиком у редовне студије медицине и стоматологије. Од 1978. руководила Цитогенетичком лабораторијом Института и у сарадњи са здравственим установама интензивно радила на проучавању хромозомопатија, затим генетички условљених поремећаја репродукције човека, као и генетике канцера и кардио-васкуларних обољења. Деведесетих година XX в. дала велик допринос оснивању и опремању прве Лабораторије за молекуларну генетику у Институту. Била дуги низ година управник Института и шеф Катедре за биологију и хуману генетику и члан више интердисциплинарних катедара које су укључивале и наставу из Хумане генетике. Аутор уџбеника (Биологија са хуманом генетиком, Зајечар 1979) из којег су генерације студената Мед. и Стоматолошког ф. стицале знање из генетике, али и писац више поглавља из хумане генетике у уџбеницима за редовне и последипломске студије из различитих области медицине, писац лекарских приручника и одредница у медицинском лексикону. Била председник Друштва генетичара Србије, потпредседник Управног одбора Секције за цитологију и цитодијагностику Српског лекарског друштва, члан Српског биолошког друштва и European Environmental Mutagen Society. Награде: Златна плакета Мед. ф. и Друштва физиолога Србије за изузетне заслуге у активности извођења РАСКО студије 1970--1990, Плакета за изузетан допринос развоју Друштва генетичара Србије, поводом обележавања 50. годишњице Друштва генетичара Србије.

ДЕЛА: коаутор, „Infrequent Structural Chromosome Aberrations in Women with Primary Amenorrhea", International Journal of Fertility & Sterility, 1979, 24, 1; и J. Nikolis, V. Kekić, „NORs and satellite associations in a family with 13/14 translocation", Hum Genet., 1981, 59, 4; и M. Mićić, S. Mićić, „Chromosomal constitution of infertile men", Clinical Genetics, 1984, 25, 1; и M. Mićić, S. Mićić, „Spermatogenesis and meiotic chromosomal behaviour in aged men", Human Reproduction, 1987, 2, 3; коаутор, „Distribution of marker chromosomes in relation to histologic grade in bladder cancer", Cancer Genetics and Cytogenetics, 1989, 42, 1.

Ј. Милашин

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)