ДИМИТОР

ДИМИТОР, планина у западном делу Босне, у Републици Српској, јужно од друма Кључ – Мркоњић Град. Западну границу планине чини долина реке Сане, јужну границу долина њене десне притоке Медљанске реке, северну границу долина Станићке реке (десна притока Сане) и друм Кључ – Мркоњић Град, а источно од Д. је пространо Подрашничко поље, које одводњавају понорнице. Планина се пружа правцем северозапад–југоисток на дужини од око 13 км, а највећа ширина је око 10 км. Највиши врхови су Димитор (1.484 м), Јаворик (1.331 м), Кик (1.331 м), Кежића брдо (1.319 м) и Шљеме (1.259 м). На западној планинској страни, западно од села Трескавац, налазе се високи и голи стеновити одсеци. Неки врхови имају изглед остењака, а низ стрмине се пружају сипари. Највиши делови планине изграђени су од тријаских црвених пешчара, глинаца, алевролита и плочастих фукоидних кречњака. Њих са источне стране окружују светлосиви и сиви кречњаци (анизик), а са западне стране силификовани кречњаци, лапори, лапоровити кречњаци, рожнаци и туфови (карник, норик). У правцу подгорине, нарочито источне, раседним линијама оивичени су пермски пешчари, шупљикави кречњаци са гипсом, глинци и кварцити. Између поменутих стена и алувијума речних долина, које ограничавају планину, има квартарног пролувијума. Алувијалних наслага има и у долини реке Растоке (западна планинска страна), а северно од њега постоје и наслаге тријаских кератофира. На западној планинској страни су многобројни извори чије воде граде неколико сталних и повремених токова који се уливају у Сану. Највећи су Растока и Вељашница. Токови са источне планинске стране пониру у Подрашничком пољу. Већи део планине прекривен је шумом, а ливада има највише на њеној источној и северној страни. Читава планинска подгорина је насељена, а села су по правилу мала и највећим бројем дисперзивна, чини их велик број заселака. Више је насељена источна подгорина према Подрашничком пољу. На Д. у долини реке Растоке налази се манастир Трескавац посвећен Св. архангелу Михаилу. На планини нема изграђених путева. У њеном подножју са три стране су путеви локалног значаја, а једини прометни пут је Јајце–Бихаћ који је на северној планинској граници.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)