ДОЛГАЧ (Цветковић), Јован

ДОЛГАЧ (Цветковић), Јован, четнички војвода (Долгајец код Прилепа, 1860 -- Долгаец, 1915). Рођен је као Јован Цветковић. Као члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) учествовао је у Илинденском устанку августа 1903. Незадовољан политиком бугаризације, пришао је српској четничкој организацији и ступио у чету Глигора Соколовића (1904), добивши псеудоним (четничко име) Д. и титулу четничког војводе (1905). Четовао је у околини Кичева, борећи се против бугарских комита и насилне бугаризације српског становништва, као и за ослобођење од османске власти. Борио се на Мукосу, на планини Бабуна (1905) и код Крапе у Поречу (1906). Када је јула 1906. у Стару Србију упућено шест чета са 105 четника, које су се спојиле са локалним четама, остао је четовођа једне од седам нових чета. Његови четници су учествовали у значајнијем сукобу са бугарским комитским четама на Бајловцу код Старог Нагоричана 29. VII 1906. Био је један од предводника српских чета у боју код Владиловаца у широј околини Велеса 21. I 1907. У мају 1907. његова чета се борила против Бугара у Сланском код Македонског Брода. Пошто је током 1908. утихнула четничка акција, накратко је прешао у Србију. Када су нове османске власти објавиле амнестију, 9. августа вратио се у Македонију. Пред Први балкански рат поново је одређен за четовођу (1912). Борио се најпре у непријатељској позадини, а затим је садејствовао са регуларном српском војском у Кумановској бици и Боју на Бабуни. У Другом балканском рату (1913) гонио је бугарске комитске чете на десној обали Вардара. По завршетку балканских ратова сукобио се са српским властима, па је осуђен на вишегодишњу робију. Помилован је по избијању I светског рата (1914). После успоставе бугарских окупационих власти (1915), убијен је у родном селу.

ЛИТЕРАТУРА: В. Илић, Српска четничка акција 1903--1912, Бг 2006; П. Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији 1903--1918, Краг. 2007; У. Шешум, „Војводе Српске четничке организације 1903--1908", Наша прошлост, 2010, 11.

М. Гулић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)