# ДРЛУПСКА БИТКА

**ДРЛУПСКА БИТКА**, битка вођена 25. II 1804. код села Дрлупа. Ово село
на обронцима Космаја постојало је под именом Терлупе за хабзбуршке
владавине Краљевином Србијом (1718--1739). Расељено је 1721. јер се
одупрло ушоравању. Успостављањем османске власти поново je насељено и с
Котаницом и Вранићем чинило добро дахије Аганлије Хусеин-алемдара. Први
српски устанак започет је паљењем ханова у Орашцу и Раниловићима 14. II
1804, а већ сутрадан запаљен је хан у Дрлупи и поклана Аганлијина стока.
Као најпомирљивији, дахија Аганлија је с одредом од око 400 јаничара
упућен 21. фебруара из Београда да заведе мир и преговара с устаницима.
Придружио му се и непознати број Срба из Колубаре, припадника некадашње
народне милиције. Без озбиљне намере да преговара, Карађорђе је дошао
24. фебруара у Дрлупу са својим одредом и исте ноћи покушао да наговори
Колубарце да заједно нападну дахију, али су га они одбили. Током
преговора следећег дана дошло је до пуцњаве и општег метежа. У бици која
је вођена око пола сата рањени су Станоје Главаш и Аганлија, а двојица
устаника су погинула. Аганлија се с одредом одржао у селу. Устаници су
се повукли у Рогачу. Учешће Колубараца на страни дахије пресудно је
утицало на исход битке. Међутим, сутрадан се Аганлија повукао у Београд,
a српска милиција се разишла, тако да су устаници изашли из сукоба као
победници.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Т. Николић, „Околина Београда, антропогеографска
испитивања", у: *Насеља српских земаља, расправе и грађа*, II, Бг 1903;
Р. Љушић, *Вожд Карађорђе. Биографија*, Бг 2003.

Б. Миљковић Катић