# ДРИНОВ, Марин

**ДРИНОВ, Марин** (Дринов, Марин Стоянов), историчар, филолог,
универзитетски професор (Панађуриште, Бугарска, 1. XI 1838 -- Харков,
Украјина, 13. III 1906). Гимназију завршио 1855. у Панађуришту и ту
неколико година радио као учитељ. Године 1858. одлази на школовање у
Русију. На историјско-филолошком факултету у Москви студирао је
славистику код О. М. Бођанског и Ф. И. Буслајева (1861--1865). Као
домаћи учитељ у породици кнеза Н. С. Голицина (1865--1870) путовао је по
Европи и радио у архивима и библиотекама Прага, Беча и Париза. Докторску
тезу *Южные славянe и Византия в Х веке* одбранио је у Москви 1876. и
исте године постао професор Харковског универзитета. Од 1890. до 1897.
био је председник Историјско-филолошког друштва у Харкову. Био је један
од оснивача *Бугарског књижевног друштва* (1869) и његов први
председник. Научна делатност **Д.** посвећена је бугарској историји,
култури и књижевности, историји бугарско-византијских односа,
општесловенским и балканским питањима („Заселение Балканского
полуострова славянами", *Чтения в Императорском обществе истории и
древностей российских при Московском университете*, 1872, 4). Као
филолог **Д.** је поставио темеље бугарске дијалектологије и творац је
новог правописа бугарског језика. У време руско-турског рата и
привремене руске управе у Бугарској био је министар просвете 1878--1879.
и активно учествовао у организацији ослобођене земље. Због великог
научног угледа био је члан свих словенских академија. Био је почасни
члан Српског ученoг друштва (1881) и Српске краљевске академије (1892).

ДЕЛА: *Съчинения*, I--III, София 1909--1915; *Избрани съчинения*, I--II,
София 1971.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, „Марин С. Дринов", *Дело*, 1906, 38; *Почесть.
Сборникъ статей по славяноведению посвященных проф. М. Дринову*, Харьков
1908; *Изследвания в чест на M. С. Дринов*, София 1960.

Г. Радојчић Костић