ДРАШКОВА КУТИНА

ДРАШКОВА КУТИНА , данас Тасковићи, насеље у општини Гаџин Хан, у којем се налази вишеслојно археолошко налазиште, из римског, рановизантијског и средњовековног периода. Први подаци о археолошким налазима из Тасковића потичу с краја XIX в., када је Феликс Каниц забележио постојање локалитета у западном делу насеља, познатом као Драшковачки Град, Град или Градиште. Локалитет се налази на једном узвишењу, на левој обали Кутинске реке. Каниц је у основи терена уочио постојање два утврђења, већег, елипсасте основе, брањеног са најмање две кружне куле и у његовој унутрашњости мањег, које је такође имало најмање две кружне куле. На овом простору је, приликом земљаних радова 1957, случајно откривен део ранохришћанске цркве. У олтарском простору грађевине, у основи пода, била је похрањена камена циста са кружним отвором пречника 18 цм, у коју је био положен сребрни реликвијар, окружен редом римских опека. Циста је била прекривена мермерном плочом, на којој је вероватно почивала стопа олтарске менсе ( mensa altaris ). Реликвијар потиче из VI в., израђен је у облику саркофага и садржавао је спаљене кости покојника. Друго налазиште у Тасковићима простирало се на потесу Прека падина, где су нађени остаци грађевине из римског доба, у којима је откривена бронзана статуета Јупитера. 

 ЛИТЕРАТУРА: F. Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart , 1, Leipzig 1904; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији , Бг 1951; С. Дрча, „Реликвијар", у: Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века , Бг 2004. 

 Гордана Јеремић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)