ДРАГОЈЕВИЋ, Бранислав

ДРАГОЈЕВИЋ, Бранислав , писац (Београд, 7. VII 1933 – Београд, 24. VIII 2008). Завршио је Педагошку академију 1958. у Петрињи. Радио је у основној огледној школи у Горњем Жировцу код Петриње 1958 – 1960. Почетком 60-их година прошлог века одселио се у Француску, а потом у Латинску Америку, да би последњих година живео наизменично у Паризу и Београду. Био је рецензент у „Les livres étrangers" (Париз 1961 – 1975), директор „Portrex" (Париз), „Fort de France" (Мартиник 1975 – 1985). Писао је прозу и поезију; заступљен је у антологији поезије за децу и омладину С оне стране дуге (прир. П. Зубац, Н. Сад – Рума 2006), приче штампао у Политици . Био је страствени путник, пропутовао свет, боравио на местима која нису забележена на географским картама и тим непосредним искуствима обогатио своје дело ( Смрт на Мартинику , Париз 1989; Венац за избеглицу Санча Емануела де Гуарија , Бг 1993; Башта на Исланду , Краг. 1985, француски превод Un jardin en Islande , Nanterre 1991). Његове Изабране песме (Бг 2001) приредио је Мирослав Максимовић. Добитник је награде Фестивала поезије српских писаца из дијаспоре 1996. 

 ДЕЛА: песме: Докрао сам се мору , Земун 1956; Пашјина самоћа , Краг. 1995; Био сам ипак с вама , Бг 2007; романи: Зовини брежуљци , Бг 1992; Воз за Исток , Н. Сад 1996; Последње путовање Ђурђе Рајс , Бг 1996, француски превод Le dernier voyage de Djurdja Rais , Paris 2005. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон – српски писци у расејању 1914 – 2014 , Бг 2015. 

 Олга Белосавић Милановић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)