ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје

ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје , пуковник, професор (Београд, 11. II 1864 – Ваљево, 7. XII 1911). Завршио је 16. класу Ниже и 2. класу Више школе Војне академије и генералштабну припрему. Као питомац Ниже школе ВА учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. на дужности ордонанса у Дунавској дивизији. По завршетку рата наставио је започето школовање, које је завршио као први у класи. Потом је био командир вода у 8. пешадијском батаљону Дунавске дивизијске области (1888 – 1891), наставник у Пешадијској подофицирској школи (1891 – 1894), командир чете у 3. гардијском батаљону Дунавске дивизијске области (1894 – 1897), вршилац дужности начелника штаба Шумадијске и начелник штаба Моравске дивизијске области (1897 – 1901), вршилац дужности шефа и шеф Саобраћајног одсека Операцијског одељења Главног ђенералштаба (1901 – 1903), члан Сталне испитне комисије за чин санитетског мајора (1901 – 1904), професор премеравања и правила службе (1892 – 1894) и тактике на Нижој школи ВА (1900 – 1901), као и хонорарни и редовни професор географије на Вишој школи ВА (1901 – 1909). Био је командант 8. пешадијског пука (1903), потом ађутант краља Петра I Карађорђевића (1904) и члан српско-бугарске комисије за исправку граница и решавање граничних спорова. У том својству представљао је српску војску на великим маневрима француске армије. Након службе на двору био је вршилац дужности начелника и начелник Општевојног одељења Министарства војног (1904 – 1907), начелник Операцијског одељења Главног ђенералштаба (1909 – 1910) и командант Дринске дивизијске области (1910 – 1911). У чин пуковника унапређен је 1908. 

 ИЗВОР: Војни архив. 

 ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850 – 1925 , Бг 1925; С. Ратковић Костић, Европеизација српске војске 1878 – 1903 , Бг 2007; Б. Драгашевић, Стопама предака , Бг 2012. 

 Александар Животић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)