# ДНЕВНИК
**ДНЕВНИК** (лат. *diarium*), текст у којем се хронолошки бележе подаци из живота аутора (савремени догађаји, послови, путовања, рефлексије). За разлику од мемоара и аутобиографија, **д.** нема унапред задат тематски оквир, а садржина бележења зависи од одвијања догађаја. **Д.** у српској књижевности настаје у XVIII в., у облику краћих дневничких записа, узгредних забелешки, на маргинама мемоарских или историјских списа (Ђ. Бранковић, Атанасије Даскал Србин) или службених белешки из дана у дан (П. Павловић, В. Јовановић, М. Петровић). Значајна дела српске књижевности XVIII в. настала су на темељима дневничких бележака: путопис Ј. Рачанина, мемоари С. Пишчевића. Средином XIX в. у српској књижевности појавио се низ правих **д**. Посебно су били популарни ђачки **д.** у другој половини XIX в. (Д. Матић, С. Новаковић, И. Огњановић, Т. Остојић, М. Јакшић и др.). Они чувају историјски вредну грађу и откривају део атмосфере у којој се школовала и развијала српска интелигенција; важни су за проучавање животописа и за изучавање историје развоја ђачких дружина, почетака сарадње у књижевним листовима и српског школства уопште. У том периоду настају првенци у „женској" дневничкој литератури, попут **д.** А. Обреновић. Овој групи припада и литерарно интересантан **д.** М. Стојадиновић Српкиње *У Фрушкој гори 1854* (1–3, Земун 1961, Н. Сад 1962, Н. Сад 1962), који потврђује да **д.** штампани за живота аутора не могу рачунати на потпуну искреност. Са друге стране, **д.** А. Тишме објављен за пишчевог живота (*Дневник: 1942–2001*, Ср. Карловци – Н. Сад 2001) доноси специфичан вид огољености у бележењу дневних догађаја, са намером да заинтригира читаоце, чему доприноси и пишчева жеља да се један део дневничких бележака штампа после његове смрти.
**Д.** које су водили српски романтичари различитог су карактера, од **д.** С. Златојевића (у: *Јавор*, 1892), преко Змајевих **д.** вођених у Бечу (Н. Сад 1983), до **д.** снова Л. Костића (у: *Књижевност*, 1971), писаног на француском језику, уобличеног тако да се може читати и као уметничко дело. Поједини **д.**, вођени на путовању, често могу бити предлошци за (не)написане путописе (*Путовање Б. Атанацковића: његов дневник из год. 1849. и 1850*, Н. Сад 1918), од којих се поједини одликују лепим књижевним стилом (М Кашанин). Поједини аутори водили су **д.** током живота у иностранству (С. Петровић, *Дневник из Индије*, Н. Сад 2012). У посебну групу спадају **д.** истраживача (Н. Тесла, *Дневник истраживања*, Бг 1976).
Одређен корпус **д.** у српској књижевности XIX и XX в. настао је у вртлогу бурних збивања у историји српског народа – устанцима, ратовима, војним походима. Један од најзначајнијих **д.** епохе реализма, *Дневник једног добровољца* П. Тодоровића објављиван у часописима *Стража* 1879. и *Рад* (1881–1882) доноси детаљну слику стварности српско-турског рата 1876–1877. **Д.** за време I и II светског рата писали су, поред војсковођа, и обични војници. Ратни **д.** имају документарну вредност првог реда, јер садрже податке са бојишта, из заробљеништва, или сведоче о догађајима ван граница домовине. Из различитих позиција, током ратова **д.** су водили П. Поповић, В. Стајић, М. М. Продановић, М. Јовановић Стојмировић, Б. Лазаревић, М. Грол, В. Дедијер, Д. Дудић, Р. Чолаковић и др.
У српској књижевности XIX и XX в. има примера монументалних **д.**, вођених готово из дана у дан. Ови **д.** обилују подацима из историје културног, књижевног, политичког, позоришног и приватног живота, јер су им се аутори често налазили у жижи великих друштвених врења, али и личних прекретница и ломова. Такве **д.** су водили: М. Ђ. Милићевић (*Дневник 1–2*, Бг 2011–2015), Ј. Ђорђевић, М. Шевић (*Дневници 1–3*, Н. Сад, 2013–2017), М. Ђоковић (*Дневник управника позоришта* 1–2, Бг 2016), Ж. Павловић (*Изгнанство I–II*, *Diarium I–III*, Н. Сад – Бг 1999), Б. Пекић (*Живот на леду 1*–*5*, Бг 2013–2014), Д. Ћосић (*Пишчеви записи 1–6*, Бг 2001–2009) и др. Наведени **д.** доносе важне податке не само о њиховим ауторима и њиховом делу, него и о личностима са којима су се сусретали и дружили.
ИЗВОРИ: *Мемоари, дневници, аутобиографије*. *Српска књижевност* 1–24, Бг 1988–1989.
ЛИТЕРАТУРА: М. Павић, *Рађање модерне српске књижевности. Историја српске књижевности барока, класицизма и предромантизма*, Бг 1983; Д. Иванић (прир.), *Мемоарска проза XVIII и XIX века*, 1–2, Бг 1989; Т. Росић, *Произвољност дневника: романтичарски дневник у српској књижевности*, Бг 1994; С. Мереник, „Библиографија објављених српских мемоара, аутобиографија, дневника", у: *Перо и повест: српско друштво у сећањима: зборник радова*, Бг 1999; Р. Гикић Петровић, *Ликови у дневнику Анке Обреновић*, Н. Сад 2007; М. Савић, *Сећање и рат*, Бг 2009; Д. Иванић, *Догађај и прича*, Ниш 2015.
Зорица Хаџић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)