# ДИВЉИ КРАСТАВАЦ **![001_SE_V_Divlji-krastavac.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-divlji-krastavac.jpg)ДИВЉИ КРАСТАВАЦ**, штрцавица (*Ecba-llium elaterium*) вишегодишња, дводома, зељаста, по земљи полегла биљка из породице тикава (Cucurbitaceae). Стабло joj je пузеће, разгранато, без витица, прекривено чекињастим длакама. Лиска joj je срцаста, на врху затупаста, по ободу таласаста и према лиски уврнута, на наличју густо беличасто длакава, на лицу чекињасто длакава. Лисна дршка је дугачка. Мушки цветови су у гроздастој цвасти, петомерни, жути, на врху зашиљених латица, са три прашника. Женски цветови су појединачни, исте боје и грађе као и мушки, са три жига. Плод је дугуљаст, чекињасто длакав, храпав, испуњен слузавим садржајем у којем је велик број ситних браон или мрких семена. Када сазри, плод се одваја од дршке и при основи се контрахује, што доводи до експлозивног пуцања и избацивања семена на раздаљину 3–6 м од мајке биљке. Код зрелих плодова пуцање може изазвати и додир. То је релативно редак пример у биљном свету саморасејавања екплозијом плода или балистичким расејавањем (балохоријом). **Д. к.** је једини представник рода и распрострањен је претежно у Средоземљу. У Србији није чест, али се постепено шири на антопогеним рудералним стаништима. Забележен је на неколико места у Војводини, источној и јужној Србији и на Косову и Метохији. Цела биљка, а посебно плодови, су отровни због садржаја гликозида кукурбитацина (елатеринa). У древној медицини користио се као пургатив и за побачаје. ИЗВОР: The International Plant Names Index and World Checklist of Selected Plant Families 2020. ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, М. Обрадовић, „*Ecballium elaterium* (L.) Rich. Допуна Флори СР Србије новим подацима о биљним врстама", у: М. Сарић (ур.), *Флора СР Србије* (Додатак 2), 10, Бг 1986. Владимир Стевановић \*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)