# ДИНУЛОВИЋ, Душан

**![001_SE_V_Dusan-Dinulovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dusan-dinulovic.jpg)ДИНУЛОВИЋ, Душан**, лекар, гинеколог, универзитетски професор (Градсковo код Зајечара, 30. XI 1929 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 2. XII 2003). Дипломирао 1955. на Медицинском факултету у Београду, а потом завршио Школу резервних официра. Стажирао на клиникама Мед. ф., а затим се запослио у Седмом дому здравља у Београду. Године 1958. примљен је на Гинеколошко-акушерску клинику Мед. ф., а специјалистички испит положио 1962. Октобра 1962. је као члан медицинске екипе упућен у Алжир, а већ новембра 1962. изабран је за асистента на Мед. ф., у главном граду Алжира. Године 1963. вратио се на место гинеколога-акушера Гинеколошко-акушерске клинике, у којој је радио као лекар специјалиста и дугогодишњи начелник Одељења за лечење стерилитета (1976<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1995). У звање асистента на Мед. ф. у Београду изабран је 1965. Исте године је магистрирао и био хабилитован. Докторирао је темом „Ендокринолошки и терапијски аспект идиопатске инфертилности код мушкарца" 1976, а у звање редовног професора изабран је 1988. Био је више пута на усавршавањима у познатим иностраним клиникама. Као стипендиста СИВ провео је шест месеци на Гинеколошкој клиници „Broca" у Паризу, затим у Лондону и Бристолу, а током 1973. у САД. Године 1976. као гостујући професор провео је три месеца на факултету „Chаpel Hill" (САД), а 1979. четири месеца се усавршавао у Паризу из области микрохирургије репродуктивног система. Радећи на пројекту „Исход оперативних корекција на репродуктивном систему и вантелесне оплодње", током 1986, 1989. и 1990. провео је по месец дана у Паризу, Лондону и Бристолу. Био је шеф Катедре за гинекологију и акушерство Мед. ф. у Београду. Бавио се целокупном гинеколошком патологијом и акушерством, али је посебно интересовање показао за брачни стерилитет. Један је од зачетника вантелесне оплодње и ембрио трансфера у нашој земљи. Увео је технику лапароскопске експлорације мале карлице, а потом и аспирацију јајних ћелија. Дуготрајним радом у области репаративне микрохирургије репродуктивног система допринео је развоју ове дисциплине код нас. Био је сарадник француске медицинске енциклопедије Larousse, коаутор у уџбенику *Породитељство* (Зг 1990) и књизи *Медицинска сексологија* (Бг<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Зг 1988), главни уредник уџбеника *Опстетриција* (Бг 1996), аутор уџбеника *Савремена гинекологија* (Бг 2006), сарадник у монографији *Partnerschaft und Sexualität im Alter* (Darmstadt 1991), као и у више других уџбеника и публикација. Од 1996. је редовни члан МА СЛД, члан Удружења гинеколога и опстетричара Југославије (УГОЈ), Светског удружења гинеколога и опстетричара, Интернационалног удружења за фертилитет и стерилитет (IFFS), Европског удружења за хуману репродукцију (ESHRE), председник Југословенске секције за стерилитет и фертилитет, члан Председништва Приватне лекарске коморе Србије, члан Научног друштва Србије и др.

ЛИТЕРАТУРА: *Академија медицинских наука СЛД. Биографије чланова. Суплемент II*, Бг 2001; Т. Милановић, *Биографски лексикон. Познати српски лекари*, Бг<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Торонто 2005; Р. Чоловић (ур.), *Наставници Медицинског факултета у Београду*, III, Бг 2006.

Радоје Чоловић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)