ДИМКОВИЋ, Синиша

ДИМКОВИЋ, Синиша , интерниста, кардиолог, универзитетски професор (Београд, 15. II 1951). Дипломирао 1976, магистрирао 1983 („Поузданост параметара пејсмејкер импулса") и докторирао 1995 („Одређивање АНП-а у крви код болесника са есенцијалном хипертензијом") на Медицинском факултету у Београду. За асистента на предмету Интерна медицина је изабран 1984. године, а редовни професор је од 2010. при Мед. ф. у Београду. Примарна област интересовања му је неинвазивна клиничка кардиологија: хипертензија и кардиолошка фармакологија (и M. Kocijančić, „Antihypertensive effect of indapamide given in conjunction with captopril in severe hypertension", Current Medical Research and Opinion , 1986, 10), постимплантационо праћење пејсмејкера (коаутор, „Проблем инфекције и њене превенције у електростимулацији срца", Acta Chir Iugosl , 1988, 35, коаутор, „Изненадно отказивање имплантираних пејсмејкера", Кардиологија , 1989, 10); срчана инсуфицијенција са неуроендокриним механизмима регулације (коаутор, „Association of increased parathyroid hormone with neuroendocrine activation and endothelial dysfunction in elderly men with heart failure", Journal of Endocrinological Investigation , 2011, 34, 3) и геријатријском кардиологијом (коаутор, „Актуелни принципи лечења хипертензије старијих особа", Геронтологија , 2005, 1). Завршио је Југословенску школу ултразвука из кардиологије (1987). У КБЦ „Др Драгиша Мишовић" (1980 – 2004) радио је као шеф Кардиолошког одсека геријатрије (1988 – 1997) и начелник Одељења за кардиологију (1997 – 2004); био је начелник Центра за кардиоваскуларне болести у КБЦ „Звездара" (2004 – 2012) и директор Клинике за интерну медицину у КБЦ „Бежанијска Коса" (2012 – 2013). Био је руководилац превентивне кардиологије на последипломским студијама на Мед. ф. и шеф Катедре за последипломску кардиологију (2012 – 2015). Члан је СЛД, Друштва кардиолога Србије, европског (ЕSC) и светског (ICSF) кардиолошког друштва. Дугогодишњи активан члан интернистичке и кардиолошке секције СЛД (био секретар у обе). Био је копредседник Кардионефролошке секције СЛД и Удружења кардионефролога Србије (2005 – 2009). Први је увео методу одређивања атријумског натриуретског пептида (АНП) из плазме у бившој Југославији (1987). У КБЦ „Звездара" основао је одељење интервенте кардиологије (са М. Мирићем) и имплантације сталних пејсмејкера. Увео је методу стрес-ехокардиографије (са М. Деклевом). У КБЦ „Бежанијска Коса" увео је методу ергоспирометрије (са М. Здравковић). Одржао је преко 50 предавања по позиву у земљи и иностранству. Био је члан Комисије за регистрацију кардиоваскуларних лекова. 

 ДЕЛА: „Корелације атријумског натриуретског фактора (ANF) и плазма ренинске активности (PRA) са вредностима крвног притиска у хипертензивној болести", у: Књига сажетака XXV-ог симпозијума: стремљења и новине у медицини , Бг 1996; и S. Jelić, „Tight blood pressure control retards progession of nephropathy in type 2 diabetics", Diabetologia Polska , 1999, 6; Артеријска хипертензија. Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити , Бг--Ва 2005; и Н. Димковић, „Синдром кардио-реналне анемије", МП , 2007, 60; „Predictors of Worsening of Patients Quality of Life Six Months After Coronary Artery Bypass Surgery", Journal of Cardiac Surgery , 2008, 23; коаутор, „Effect of beta blockade on natriuretic peptides and copeptin in elderly patients with heart failure and preserved or reduced ejection fraction: results from the CIBIS-ELD trial", Clinical Biochemistry , 2012, 45, 1--2. 

 ИЗВОР: Лична архива. 

 Владимир Кањух 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)