# ДАФИНА

**![SE_IV_Dafina.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-dafina.jpg)ДАФИНА** (*Elaeagnus angustifolia*), листопадан жбун или ниско дрво из породице дафина (Elaeagnaceae). Гране са трновима или без њих. Лист je дугачак 5<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>8, широк око 1<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2 цм, ланцетасто-елиптичан, на врху зашиљен, на лицу сивозелени, на наличју прекривен сребрнастим љуспастим длакама, подсећајући на листове маслине и/или беле врбе. Цветови су ситни, четворомерни жућкасти, веома миришљави. Плод је коштуница, јестивог мезокарпа. **Д.** је распрострањена у западној и средњој Азији, јужној Русији, Казахстану и Ирану. У Европи не расте од природе, него се масовно гаји по баштама као украсно дрво, одакле често задивља поготову у јужном делу потконтинента. У Србији је гајена врста по баштама и парковима, али у Делиблатској пешчари поред Дунава успешно расту задивљале популације.

ЛИТЕРАТУРА: T. G. Tutin, „*Elaeagnus* L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), *Flora Europaea* 2, Cambridge 1968; Е. Вукићевић, „*Elaeagnus* L.", у: М. Јосифовић (ур.), *Флора СР Србије* III, Бг 1973; Б. Јовановић, *Дендрологија*, Бг 1985.

Владимир Стевановић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)