# Д

**Д**, пето слово српске ћирилице, већине словенских и несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): Д, д, *Д*, *д* итд. У старословенској ћирилици назив слова био је добро 'добро', а имало је бројну вредност 4. Води порекло од грчког слова d („делта"). Њиме се означава звучни, зубни, експлозивни консонант у српском језику.

![SE_IV_Inicijal.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-inicijal.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, *Историја српске ћирилице*, Бг 1971.

Јасмина Грковић-Мејџор

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)