Прескочи до главног садржаја

ДИМИЋ,

ДИМИЋ, Ивана, драматург, књижевник (Београд, 30. VII 1957). Дипломирала драматургију на београдском Факултету драмских уметности (1982). Напоредо је апсолвирала на одсеку Опште књижевности са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Завршила је постдипломске студије на CEU (Европски универзитетски центар) у Нансију (Француска) на одсеку Цивилизација (1984/85). Преводи са енглеског и француског (између осталих: Х. Пинтер, Е. Јонеско, Б. Расел, Т. Стопард итд.). Професионалну каријеру провела је у београдским позориштима (Атеље 212, Народно позориште, Позориште „Бошко Буха"), где је осим обављања управничких послова урадила велик број драматизација. Статус истакнутог уметника у Удружењу драмских уметника стекла је 2005. Написала је више драматизација и адаптација за позориште као и три сценарија за изведене ТВ серије (Позоришни речник; Вуков видео буквар; Кућа за маштање). Кратким причама је заступљена у више антологија. Драме Д. су тематски и жанровски разноврсне, а заједнички именитељ им је игриво, неконвенционално изналажење одговарајућих обликовних решења у предочавању драмске радње. Приче Д. су углавном врло кратке, сажете реминисценције на многа питања која живот доноси. Карактеришу их луцидна равнотежа ироније, ведрине, очаја, сарказма и наизглед необавезaн, али мисаоно обавезујући увид у егзистенцију. У роману Арзамас (Бг 2016) тематизује у српској књижевности сразмерно ретко обрађиван однос кћери и дементне мајке, а то приказује смењивањем драмских, дијалошких и прозно-есејистичких пасажа. Основна прича је сва од фикционализоване свакодневице, од наизглед сасвим обичних разговора мајке, кћери и епизодних ликова, док су поетски фрагменти или интерполиране кратке приче одмакнуте од непосредне реалности, представљајући посебну врсту мисаоног контрапункта или коменатара на неразумљивост и тежину живота којим, упркос искупљујућој снази беспоговорне љубави, господари Танатос. Награде: Награда „Тиба фестивала" за најбољи драмски текст (Змајовине пангалозе, 2007); Златни беочуг за трајни допринос култури; Годишња награда НП за представе Хенри VI и Женски оркестар; Нинова за роман Арзамас.

ДЕЛА: приче: Црна зелен, Бг 1995; Махорка, мастило и муж, Бг 1998; Узимање времена, Бг 2001; Има ли кога?, Бг 2006; Попис имовине, Бг 2009; драме: Пред огледалом, 1986; Пепељуга 1989; Бели угао, 1998; Гоље, 2001; Снежна бајка, 2004; Бели угао, 2009.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђорђић, „Предност даровитости", КН, 1995, 918; В. Павковић, Критички текстови, 1997; Т. Панчић, „Смрт и грумен љубави", Време, 2017, 1360; М. Пантић, „Замена места", Повеља, 2017, 3.

М. Пантић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)