БУЛИЋ, Kарло

БУЛИЋ, Kарло, глумац, универзитетски професор (Трст, 12. V 1910 – Београд, 19. X 1986). Завршио војну школу (1930) и радио у војном ваздухопловству до 1935. када је дебитовао у Загребу у путујућем позоришту „Талија". Рат га је затекао у Бањалуци где је од 1941. играо у НП Босанске крајине. До ослобођења наступао у Државном казалишту у Дубровнику (1942–1944). Након рата глумио у Хрватском народном казалишту у Загребу (1945/46) и Народном казалишту у Сплиту (1946/47), а од оснивања 1947. у Југословенском драмском позоришту, чији је доживотни почасни члан. Глумац је великих могућности трансформација и изврстан тумач карактерних улога. Велики мајстор маске, знање је преносио као професор Академије за позориште, филм, радио и телевизију (1949–1962). Важније позоришне улоге: Парон Тони (К. Голдони, Рибарске свађе), Дундо (М. Држић, Дундо Мароје), Конте (К. Голдони, Мирандолина), Корбаћо (Б. Џонсон, Волпоне), Шабељски (А. Чехов, Иванов), Губавац (Ј. Христић, Савонарола и његови пријатељи), Миклета (М. Бенетовић, Хваркиња), Теофил (С. Стефановић, Смрт Уроша Петог) и др. Остварио значајне улоге у филмовима: Славица, Црвени цвет, Бакоња фра Брне, Дечак Мита, Невјера, Ханка, Лажни цар, Дан четрнаести, Каролина Ријечка, Небески одред, Медаљон са три срца, Сан, Окупација у двадесет и шест слика, Киклоп, као и у ТВ серијама: Наше мало мисто, Ча смо на овом свиту, Човик и по, Капелски кресови. Добитник је Стеријине награде (1957), Повеље ЈДП (1968), Награде на ТВ фестивалу на Бледу (Др Луиђи, Наше мало мисто), као и Медаље рада (1949) и Ордена „Мила Гојсалић".

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Историја југословенског филма, Бг–Љуб. 1986; Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Ф. Пашић, Карло Булић: Авантура као живот, Бг 2002.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)