БОШКОВИЋ, Новак

БОШКОВИЋ, Новак, хајдук, бимбаша, војвода (Горачић, Чачански округ, друга половина XVIII в. – Делиград, август 1813). Његови преци пореклом су из Херцеговине одакле су се у првој половини XVIII в. доселили у село Горачић где су дуги низ година били свештеници. Према претку Петку породица се дуго презивала Петковић. Сам Новак добио је презиме по свом оцу Бошку, иако се због ниског раста чешће помиње и као „Новачић". Још пре доласка дахија и почетка Првог устанка одметнуо се у хајдуке убрзо поставши харамбаша. У редове устаника ступио је одмах по избијању буне и био под командом проте Милутина Илића из Гуче. Учествовао је у ослобођењу Чачка марта 1804. а затим и Карановца и Ужица у лето наредне године. У зиму 1805/06. у шанцу код села Лисе чувао је границу, да би потом с пролећа учествовао у походу на Стари Влах. У мају 1806. учествовао је и у боју код села Лопаша. До 1811. углавном је обезбеђивао границу, али и учествовао у свим већим походима у југозападној Србији, почевши од заузећа ужичке тврђаве 1807, до продора према Сјеници и Новом Пазару у пролеће 1809. У склопу реорганизације устаничке управе с почетка 1811. именован је за драгачевског војводу (2. реда), али му је убрзо и суђено у Совјету због отимачине и злоупотреба. Мада је према неким сведочанствима умро код куће, сматра се да је највероватније погинуо августа 1813. бранећи шанац Пландиште у околини Мозгова на Делиграду.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Бг 1888; A. Ј. Милојевић, За отаџбину, Бг 1904; М. Д. Протић, Драгачево и његови славни синови, Ниш 1940; Д. М. Павловић, „Драгачевске биографије, Новачић из Горачића – хајдук и бимбаша", ЗРНМЧ, 1988, 18.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)