БОГИЋЕВИЋ, Милан

БОГИЋЕВИЋ, Милан, правник, дипломата, министар (Шабац, 6. III 1840 – Беч, 22. VI 1929). Пореклом из познате породице Анте Богићевића, био је у родбинској вези са породицом Обреновић. Студије права завршио у Паризу. Најпре је био секретар, па отправник послова српског заступништва у Цариграду (1867–1872) и секретар кнежевог двора (1872). Захваљујући личним способностима и родбинским везама, остварио је дугу и успешну политичку и дипломатску каријеру током које је био министар правде (1874–1875), министар иностраних дела (1875, 1883–1884, 1894–1895), касациони судија (1879–1883), посланик Србије у Бечу (1883–1888) и Берлину (1895–1900), изванредни посланик и пуномоћени министар посланства у Италији (1896–1897), члан Државног савета у пензији (1900–1914). Одан Обреновићима, бранио је династију од свих напада у земљи и ван ње, подржавајући унутрашњу и спољну политику краља Милана и краља Александра. Био је аустрофилски опредељен. Један је од оснивача Напредне странке.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Крај једне династије, I‒II, Бг 1905‒1906; В. Ђорђевић, Историја Српско-бугарског рата, Бг 1908; Ж. Живановић, Политичка историја Србије, IV, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I, Бг 1934; Ј. Продановић, Историја политичких странака у Србији, 1, Бг 1947; А. Раденић (ур.), Дневник Бењамина Калаја 1868–1875, Бг 1976; Д. Живојиновић, Краљ Петар Карађорђевић, I, Бг 1994.

Александар Новаков

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)