БОШЊАКОВИЋ, Владимир

БОШЊАКОВИЋ, Владимир, лекар, интерниста, универзитетски професор (Београд, 10. VIII 1930 – Београд, 4. III 2008). Дипломирао 1955, а докторску тезу „Могућности добијања потпунијих и егзактнијих хемодинамских података о централној циркулацији помоћу радиоактивних изотопа оригиналним приступом решењу биофизичких проблема" одбранио 1970. на Медицинском факултету у Београду. Усавршавао се у Лондону и Лос Анђелесу (UCLA) 1970–1971, а као гостујући професор-истраживач 1976. Нуклеарном медицином почео да се бави у Централној лабораторији за примену радиоактивних изотопа у медицини у Институту за медицинска истраживања 1960–1966. Лабораторија је прерасла у Институт за нуклеарну медицину КЦС у Београду, чији је био директор 1987–1995. Б. је пионир нуклеарне медицине, нуклеарне кардиологије и имуносцинтиграфије у Србији и свету, редовни професор Мед. ф. у Београду од 1987, члан САНУ (дописни од 1991, редовни од 2000). Био је први шеф последипломске Катедре нуклеарне медицине (1980–1982). Увео је предмет Нуклеарна медицина и био уредник и аутор уџбеника за тај предмет (и П. Милутиновић, К. Костић, Увод у нуклеарну медицину, Бг 1986; коаутор, Основи нуклеарне медицине, Бг 1994). Члан Оснивачке скупштине 1974. и национални делегат у Светској федерацији нуклеарне медицине и биологије, члан Европске асоцијације нуклеарне медицине и Америчког друштва нуклеарне медицине, председник Секције за нуклеарну медицину СЛД у два мандата, члан уређивачких одбора Nuclear Med. Review, Медицинска истраживања. Постигао оригиналне научне резултате: неинвазивна метода за квалитативну и квантитативну дијагнозу срчаних шантова (Златна медаља Удружења нуклеарне медицине САД 1971); метода за неинвазивну и специфичну визуализацију тромбоза засновану на примени радио обележеног антифибринског антитела; метода за нехируршко стварање атријалног септалног дефекта радиоактивним извором (90Sr90Y) у циљу палијативног третмана иреверзибилне плућне хипертензије (са В. Кањухом и сар.). Транссепталном катетеризацијом срца даје се радијациона доза за ткиво атријалног септума ради његовог локалног разарања и стварања АСД; метода за квантитирање планарних талијумских сцинтиграма; допринос конструкцији гама камере. У САНУ водио пројекат „Висока технологија у медицини и нуклеарна медицина: инструментационо-развојна, информатичко-технолошка, клиничко-методолошка и базична експериментална истраживања" и био председник Савета Галерије науке и технике. Редовни члан АМН СЛД. Добитник Октобарске награде града Београда за науку 1989, Повеље СЛД и Ордена рада са златним венцем.

ДЕЛА: коаутор, „Dual-isotope method for diagnosis of intracardiac shunts", J. Nucl. Med., 1973, 14, 7, 514; коаутор, „Radiolabelled anti-human fibrin antibody: a new thrombus-detecting agent", Lancet, 1977, 26, 452; коаутор, „Нова могућност палијативне терапије тешке плућне хипертензије путем нехируршког стварања атријалног септалног дефекта радијационим извором (теоријска разрада, конструкција извора и експериментални налази)", Медицинска истраживања, 1978, 11, 1; Imaging detector for universal nuclear medicine imager, US Patent, 6, 194, 728, Feb. 27, 2001.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, II, Бг 2005; Љ. Ракић, „Владимир Бошњаковић (1930–2008)", Годишњак САНУ, 2008, CXV.

Владимир Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)