БЕНЗИН

БЕНЗИН, течно гориво, чији је опсег тачака кључања 80–200^oC. Користи се у клипним моторима с унутрашњим сагоревањем. Састоји се од неколико стотина једињења, од којих је преко 250 идентификовано: угљоводоници, парафини (алкани нормалне и рачвасте структуре), нафтени (циклични алкани), ароматични угљоводоници и олефини (алкени). Заступљеност појединих врста једињења зависи од састава нафте и од начина њене прераде. Важно мерило квалитета моторног б. јесте његов октански број. Главни поступци производње б. су: рафинеријска дестилација, каталитичко крековање нафте или неке фракције, хидрокрековање тежих фракција или саме нафте, каталитичко алкиловање разних фракција угљоводоника, нпр. са изобутаном, каталитичка изомеризација n-алкана са 4–6 C-атома у алкане истог броја С-атома али рачвасте структуре, каталитичко реформовање разних фракција нафте, каталитичка полимеризација олефина са 4–6 C-атома у циљу добијања рачвастих алкана. Производи свих ових поступака прерађују се у моторни, авионски б. (керозин: фракција са тачкама кључања 200–280^oC), а мањи део у сировине за петрохемију. Постоји и више врста б. (разне врсте петрол-етара, средњи б., тешки б.), који се не примењују као гориво или петрохемијска сировина. Зависно од састава и од опсега кључања користе се за екстракцију или пречишћавање (уља, масти, лекова), хемијско чишћење, као растварачи (за лакове, боје, битумен), прање машинских делова.

На тлу Србије изградња прве рафинерије за производњу б. започета је у Смедереву 1939. Од 1943. почела је да производи б. из мађарске нафте, намењене немачкој војсци. Бомбардована је 1944. и није обновљена. Рафинерија нафте у Панчеву (претежно за нафту из Русије) започела је производњу 1968 (каталитичко реформовање 1968, термичко крековање 1969, каталитичко крековање заједно с алкиловањем 1985). Почетком 80-их година, у ХИП „Петрохемији" почела је прерада примарног б. из дестилације нафте ХИП „Рафинерије" каталитичким крековањем ради добијања петрохемијских сировина (етилена, пропилена, бутана, бутена и бутадиена). Споредни производ, пиролитички б., враћа се Рафинерији ради прераде у моторни б. и уље за ложење. Поред тога добија се и горивни гас и водоник. Рафинерија „Нафтагас" у Новом Саду такође почиње с производњом 1968, користећи банатску нафту. Прерада руске нафте почиње 1984, са знатно повећаним капацитетом, укључујући и каталитичко реформовање 1989. Ова рафинерија тешко је оштећена током НАТО бомбардовања 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990; Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

Петар Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)