БЕМ, Бојан

БЕМ, Бојан, сликар, историчар уметности (Београд, 23. V 1936). Дипломирао 1962. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Самостално излаже од 1969, а групно од 1965. у Београду, Загребу, Копру, Љубљани, Сарајеву, Дубровнику, Марибору, Новом Саду, Венецији, Тренту, Риму, Паризу, Единбургу, Даблину, Белфасту, Будимпешти, Александрији и Хелсинкију. Његова дела се налазе у колекцијама Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду, Галерије БиХ у Сарајеву, Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци, Месног музеја у Задру, Нове Љубљанске банке у Љубљани, Галерије „Cavallino" у Венецији, Галерије „Argentario" у Тренту, „Musée de l'Abbaye Sainte Croix" у Ле Сабл Долону. Опус Б. не припада ниједном препознатљивом или дефинисаном уметничком правцу или појави на домаћој или интернационалној сцени. Самореферентност у овом случају нека је врста посебног модернистичког проседеа: ради се о уметнику који се кретао и мењао унутар индивидуалне и аутохтоне синтаксе. Континуитет деловања у његовом случају не значи праволинијски ход, него се може описати као мрежа испреплетених прекидања, напуштања, враћања, понављања, преклапања, суптилно и минуциозно изнијансираних језичких померања. Призори на цртежима, колажима и сликама имају одлике и представљачког и непредстављачког, комбинују елементе фигурације и апстракције, као коначна исходишта пажљиво спроведеног и у историји уметности и медијској култури утемељеног истраживања природе слике. Темељни проблем који обележава његов опус јесте како на дводимензионалној сликарској површини удвајањем сегмената видљивог избећи пуку редупликацију и учинити да меморисани примери сопственог опажаја и доживљаја градског пејзажа постану видљиви. Целокупна продукција Б. развијала се из озбиљног и ригорозног истраживања, заснованог на личној одговорности према свом уметничком светоназору и поступку рада, а унутар сопственог, независног језика. Цртежи и слике су малог и ретко средњег формата. Током деценија деловања, у континуитету и без јасних временских прекида и граница, настају групе тематских циклуса: од првих апстрактних призора, преко призора са дечацима, коњаницима, морнарима, купачицама, џокејима, ентеријерима, билијарским столовима, базенима, спортским теренима, зидовима, терасама са стенама, лавиринтима и мајданима.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Л. Шефер, „Необјашњиви камен", Е. Мишо, „Бојан Бем – успоравање тока времена", З. Л. Божовић, „Бојан Бем – безобразна рука", New Moment, 1995, 4; J. Čubrilo, „Bojan Bem", у: A. Bassin, Bojan Bem, Retrospektivna izložba crteža, Ljubljana 2000.

Јасмина Чубрило

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)