Прескочи до главног садржаја

БИБЛИОТЕКА ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРEВИЋ

БИБЛИОТЕКА ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРEВИЋ, окружна јавна народна библиотека у Сремској Митровици. Развој јавног библиотекарства у Митровици почео је у првој половини XIX в. формирањем библиотеке под окриљем црквене општине, која се претплаћивала на српске књиге и новине. Ова библиотека радила је под називима: Нова славено-сербска библиотека (1829), Библиотека славеносербска митровачка (1830), Славено-сербска библиотека обштества митровачког (1831), Дмитровачка библиотека или Библиотека митровачка (1838). Године 1866. основана је у Сремској Митровици Грађанска српска читаоница, с намером да ће „нарочито сиромашно књижество српско, уколико то снага наша достизала буде, материјално потпомагати и одгајати". У оквиру Читаонице развијала се библиотека с почетним фондом од 191 књиге да би почетком XX в. тај број порастао на 4.051 књигу. У II светском рату документација Читаонице је уништена, а књижни фонд разнесен. После рата прикупљају се расуте књиге, а 1946. основана је Народна књижница и читаоница „Просвета". Библиотека је 1969. ушла у нове просторије у центру града и добила име једног од првих књиговезаца и издавача у Срба Глигорија Возарeвића. Библиотека располаже простором од 673 м2. Књижни фонд броји преко 130.000 књига. Обавља матичне функције за библиотеке Срема, а стручни рад одвија се у Одељењу за матичне послове и развој, Одељењу за набавку и обраду књига, Одељењу за популаризацију књиге, Завичајној збирци, Одељењу за рад са одраслима, Читаоници са стручном и приручном литературом, Одељењу за рад с децом, као и у огранцима Библиотеке у Босуту, Јарку, Кузмину, Мартинцима, Чалми и Шашинцима. Библиотека је добитник бројних признања, међу којима су награде „Милорад Панић Суреп" (1971) и „Искра културе" (1972, 1992).

ЛИТЕРАТУРА: В. Петровић, „Библиотека Глигорије Возаревић", Годишњак библиотека Срема (за 2006), 2007.

Жељко Вучковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)