БРЕСТОВАЧА

БРЕСТОВАЧА (Pleurotus cornucopiae), сапробна врста гљиве из раздела Basidiomycota која расте на мртвим деблима и пањевима листопадног дрвећа, најчешће на бресту. Шешири су беж, крем, сивкастобеле или светлосмеђе боје, благо удубљеног облика, око 5–12 цм у пречнику. Са доње стране шешира су листићи који се дуго спуштају низ дршку. Листићи и дршка су сличне боје као и шешир. Дршка је дуга око 6–10 цм, али може бити и дужа када гљива расте из неке пукотине у деблу дрвета. Најчешће се неколико дршки грана из заједничке основе па тада може подсећати на разнокраки свећњак. Распрострањена је у Европи, северној Африци и Азији. У Србији расте од пролећа до јесени, обично у густим букетима. Највише је има у нижим и брдским пределима. Веома је укусна, јестива врста. У Србији није довољно позната и углавном се за исхрану сакупља у природи, а врло ретко се гаји. Б. је лако препознати због специфичног станишта и облика те нема велике бојазни да се замени неком отровном врстом. Донекле јој је слична гљива буковача (Pleurotus ostreatus) која расте на пањевима и деблима разног листопадног дрвећа али током касних јесењих и зимских месеци. У источној Русији, северној Кини и Јапану варијетет жута б. је једна од најомиљенијих гљива које се користе из природе или се узгајају на супстрату од сламе или струготине. У Кини спада у једну од најчешће гајених врста и због способности да претвори 100 г дрвеног отпада у 50–70 г печурака са високим садржајем протеина. Садржи још супстанце које снижавају ниво шећера у крви као и антиоксидансе.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Божац, 600 гљива наших крајева, Зг 1984; М. Давидовић, Гљиве – благо наших крајева, Бг 2007.

Борис Иванчевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)