БЕСА

БЕСА (алб. besё), чврста вера, свечано обећање, часна реч, задата тврда реч. Уобичајена код Албанаца, али и код других балканских народа. Означава и уговор, споразум о прекиду непријатељства између посвађаних страна. Она је обећање које се сматра светињом и које се мора по сваку цену одржати. Повезана је с питањем части, поштења и савесности. Уобичајено је да се б. даје измећу два братства, две зараћене стране. То је реч коју даје породица, шира гентилна јединица (род, братство, племе) или село убијеног на захтев убице у знак заштите од крвне освете, односно одгоде њеног извршења. Обавезује на „рок слободе и заштите", а за то време убица се може слободно кретати, тј. завршавати првенствено своје потребе које су углавном економске природе. Представља уобичајни комуникацијски однос у патријархалним заједницама, нарочито у јужним крајевима Србије. Првобитно, б. је имала религиозно значење, а потом етичко. Од моралне категорије временом је постала и правна институција одређена обичајима, нарочито оним који су били повезани с крвном осветом, те је временом служила и за ублажавање крвне освете и доприносила стварању услова за њезин умир. У народној традиционалној култури, посебно код Албанаца, постоји обиље грађе о улози б. у народном животу, њеном поштовању и презиру према оном који се не придржава дате б. За кршење б. постојале су строге моралне санкције.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пуповци, Грађанскоправни односи у законику Леке Дукађинија, Пр 1968.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)