БРЕЦЕЉ, Богдан

БРЕЦЕЉ, Богдан, хирург, ортопед, универзитетски професор (Горица, 6. V 1906 – Љубљана, 9. IX 1986). Студије медицине и специјализацију из хирургије завршио у Инзбруку (Аустрија) и одмах се опрeделио за ортопедију и трауматологију. Био је први шеф Катедре за ортопедију и директор Клинике за ортопедску хирургију Медицинског факултета у Љубљани (1945–1976), хонорарни директор Завода за рехабилитацију инвалида НР Словеније (1954–1960). Био лични лекар маршала Тита и шеф конзилијума за његово лечење. Један је од првих који је применио пеницилин у Југославији (1944). Дао је значајан допринос у области мирнодопске и ратне трауме и туберкулозе коштано-зглобног система о чему је објавио више радова у југословенским и иностраним часописима. Један је од аутора уџбеника Ратна хирургија (Бг 1954). Члан Словеначке академије знаности и уметности (1949), члан САНУ ван радног састава од 1961. и АМН СССР (1963). Добитник је бројних награда и признања међу којима: Партизанска споменица 1941, Медаља за храброст, Орден заслуга за народ Првог реда, Орден рада са црвеном заставом, Диплома савеза лекарских друштава СФРЈ (1966), Награда АВНОЈ-а (1968).

ДЕЛА: „Pomen myelografije za lokalizacijo tumorjev hrbtnega mozga", Zdravstveni Vestnik, 1934, 6; „Pauwelsova operacija preloma stegneničnega vratu", Zdravstveni Vestnik, 1940, 12; „Rekonstrukcija kolka z akrilsko protezo", Zdravstveni Vestnik, 1951, 20; „Problèmes chirurgicaux dans les affections articulaires bilatérales de la hanche", Rhumatologie, 1956, 20, 4; „Индикације и контраиндикације за артропластику кука; са посебним обзиром на Јудетову методу реконструкције зглоба акрилском протезом", Acta Chirurgica Iugoslavica, 1958, 5, 3.

ЛИТЕРАТУРА: I. Ruszkowski, „Bogdan Brecelj (1906–1986)", Ljetopis JAZU, 1986, 90; Г. Николиш, Богдан Брецељ, Бг 1987; F. Srakar, „Profesorju Bogdanu Breclju v slovo", Vestnik Univerze Edvarda Kardelja, Љуб., 1987, 16, 2.

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)