БЛАГОЈЕВИЋ, Љиљана

БЛАГОЈЕВИЋ, Љиљана, архитекта, универзитетски професор (Београд, 2. III 1960). Дипломирала је (1985), магистрирала (1999) и докторирала (2005) на Архитектонском факултету у Београду. У периоду 1989–1997. радила као архитекта у Лондону, прво у фирми „Рентон Хауард Вуд Левин", а затим код Захе Хадид. Између осталог, била је члан ауторског тима на пројектима за концертну дворану у Манчестеру, оперу у Кардифу, „Бојлерхаус" галерију у Музеју Викторија и Алберт у Лондону, те члан Краљевског института британских архитеката (1992). По повратку у Београд 1997, поред учешћа на архитектонским конкурсима на којима је освојила две прве награде, бави се истраживањем и публиковањем у области историје и теорије архитектуре XX в. у Југославији и Београду. Аутор је више текстова и књига, међу којима су Модерна кућа у Београду, 1920–1941 (Бг 2000) и Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919–1941 (Cambridge 2003). То је до сада најобимнија и најцеловитија синтеза архитектуре у Србији прве половине XX в., веома добро примљена у међународним стручним круговима. Ванредни је професор на Арх. ф. у Београду од 2005, а била је предавач и члан Савета школе за историју и теорију слике Центра за савремену уметност у Београду. Бави се пројектовањем те историјом и теоријом савремене архитектуре.

ДЕЛА: „Град колектива који сања и коначно решење", у: T. Dulić, и др., Balkan Currents: Essays in honour of Kjell Magnusson, Uppsala 2005; Нови Београд: оспорени модернизам, Бг 2007; „Strategies of Modernism in the Planning and Construction of New Belgrade", у: S. Gustavsson, Stockholm: Kungl. Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien, Stockholm – Belgrade 2007; „Gegenwart und Zukunft von Geschichte: Zeitgenössische Architektur im historischen Kontext" („Present and Future of History: Contemporary Architecture in Historic Context"), у: E. Mittmann, Die anderen Städte, Stadt und Erbe, Berlin 2007.

Милан Мирковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)