БАРТОК, Бела

БАРТОК, Бела (Bartók, Béla), композитор, етномузиколог, пијаниста (Нађсентмиклош, Мађарска, 25. III 1881 – Њујорк, 29. IX 1945). Студије клавира и композиције завршио на Музичкој академији у Будимпешти. Сакупљајући од младости народне мелодије у Мађарској и у суседним земљама, оставио неколико хиљада забележених народних песама и близу 11.000 мелографских записа (нотираних помоћу фонографа), међу њима и српске лирске и епске песме – уз пратњу гусала. Први је, 1912, снимио 21 народну мелодију од Срба у Банату у Мађарској (Szerb népzenei gyűjtése Fonogramok a Bánátból 1912, Budapest 2004). Поставио је основе савременој источноевропској науци о музичком фолклору и објавио многобројне студије о мађарском, румунском, словачком, југословенском народном мелосу. Његова постхумно објављена студија с А. Б. Лордом о морфологији српскохрватских народних мелодија (Serbo-Croation Folk Songs, Texts and Transcriptions of 75 Folk Songs from the Milman Parry Collection and Morphology of Serbo-Croatian Melodies, New York 1951), изазвала је у српској средини прву систематску дискусију о народној музици и веома утицала на развој (не само) српске етномузикологије. Књига Српско-хрватске народне пјесме. Српско-хрватске јуначке песме, које је сакупио М. Пери, а уредио А. Б. Лорд (Бг–Кембриџ 1953), у енглеском, Лордовом преводу, из 1954, објављена је с музичким транскрипцијама Б. Уз замашан композиторски опус, Б. је обрађивао и фолклорни материјал за разне саставе.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Девић, „Бела Барток и југословенска народна музика", Нови звук, 1995, 6.

Драгослав Девић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)